УСПОН И ПАД ВАРДЕНKЛИФ KУЛЕ: Зашто је Тесла пред смрт рекао: „Ја сам поражен човек!“

0

Визија најлегендарнијег српског проналазача и научника донела му је велику славу, али и трагичан крај

При крају свог бриљантног и тешког живота, наш чувени научник и проналазач Никола Тесла живео је у хотелској соби у Њујорку без пребијене паре. Дане је проводио у парку у друштву голубова, док је непроспаваним ноћима бдио у борби са математичким једначинама и научним проблемима који су се ковитлали у његовој глави. Све своје изуме, прво је усавршавао у својој машти.

Тесла је веровао да му ниједан научник није раван и знао је и да критикује своје савременике, као на пример Томаса Едисона који га је једном унајмио. „Да је Едисон морао да нађе иглу у пласту сена“, написао је о њему Тесла, „он би са ревношћу пчеле испитао сламку по сламку док не би пронашао оно што тражи. Истина је да би га мало теорије и рачунице спасло 90 одсто труда.“

Али Тесли је, за разлику од Едисона и других савременика, фалио смисао за бизнис. Kрајем 19. века, Тесла је покушао да промени будућност комуникација и преноса струје широм света. Успео је да убеди Џ. П. Моргана да је на ивици открића и финансијер му је дао више од 150.000 долара за изградњу огромног и напредног торња на Лонг Ајленду у Њујорку.

Теслини планови да направи светску бежичну трансмисију постали су познати 1898. године и Варденклиф кула била је последња шанса научника да се обогати и добије светско признање које је заслужио.

Никола Тесла рођен је 1856. године. Његов отац Милутин био је свештеник у православној цркви. Од малих ногу, Тесла је показивао опсесивност која је одушевљавала и збуњивала људе око њега. Могао је да запамти читаве књиге и сређује логаритамске табеле у глави. Лако је памтио језике и могао је да ради даноноћно уз само пар сати сна.

Са деветнаест година показао се као одличан студент електротехнике у Политехничкој школи у Грацу. Био је у стању да недељама размишља о електромагнетним пољима и хипотетичком мотору који покреће наизменична струја. То га је толико опседало да је утицало на квалитет његовог школовања.

Професори су упозорили његовог оца да ће га такав начин рада са минимумом спајања убити. Али уместо да заврши студије, научник је почео да се коцка, изгубио сав новац за школарину, напустио студије и доживео (само први у низу) нервни слом.

Након што се опоравио, преселио се у Будимпешту 1881. године када је у парку доживео визију мотора који користи магнетско поље од две или више наизменичних струја. Иако се наизменична струја већ користила, све до његовог проналаска асинхроне машине није било практичног мотора који ради на неизменичну струју.

У јуну 1884. године Тесла је дошао у Њујорк са четири цента у џепу и, на препоруку бившег послодавца, састао се са Едисоном који га, упркос скептичности, запослио. Понудио му је 50.000 долара да побољша генератор једносмерне струје коју је Едисонова компанија користила. Након што је успешно завршио посао, Едисон је одбио да му плати и рекао је да је понуђен новац „само америчка шала коју он није разумео“.

Ипак се Тесла прочуо и компанија Wестерн Унион запослила га је у својој лабораторији где је дизајнирао асинхроне моторе који се користе и дан данас. Пред сам почетак 20. века Тесла је изумео и вакуумску цев са једним коленом за генерисање високофреквентне струје која је довела до настанка икс зрака, а дао је и значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала.

Тесла почиње планирање Варденклиф куле 1890. године са Моргановим новцем. Градња је почела 1901. године, али 1902. године Морган се повлачи из подухвата, док су новине то пропратиле натписима „Теслин Варденклиф је милионска лудорија“. Године 1906. Тесла напушта пројакат и враћа се у Њујорк. Kула је током Првог светског рата размонтирана, под изговором да може послужити немачким шпијунима.
У једном од последњих интервјуа који је дао, говорећи о неуспеху који је доживео са пројектом глобалног бежичног преноса енергије, Тесла је изјавио: „Ја сам поражен човек. Нисам остварио оно највеће што сам могао. Желео сам да осветлим читаву Земљу. Постоји довољни електрицитета да постане друго Сунце“.

Један од највећих научника у историји умро је 1943. године, у својој 87. години. Иако сиромашан и заборављен пред крај живота иза себе је оставио више од 700 патената, од чега 112 из области електротехнике.

 

 

Smitsonian

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*