Ustaša u pokušaju i tumor Hrvatskog društva, Ante Đapić

0

Jedan od neformalnih odgovora na pismo hrvatskih biskupa iz novembra 2018. godine upućeno Patrijarhu Srpskom Irineju, je nedavna izjava episkopa bačkog Irineja za hrvatski „Večernji list“ kojom je objasnio da u nema potrebe žuriti na odgovor hrvatskim biskupima i da će to Sinod SPC učiniti onoga trenutka kada oseti da je za to pravo vreme. „Večernji“ je preneo kako je Irinej, između ostalog, rekao i to „da ista gospoda treba da pokažu da u HBK nema ustaški nastrojenih biskupa“. Vidno, to je izazvalo reakciju hrvatskog ustaše u pokušaju, nekadašnjeg gradonačelnika Osijeka i nesuđenog rukovodioca HOS-a, Anta Đapića, inače vrlo kontroverznog političara, koji nije previše omiljen u hrvatskom društvu i koji je optuživan za dezerterstvo kao i činjenicu da se vodi ličnim inetresima u „jurnjavi za foteljama“. Predsednik je stranke „Desno“ koja je nastala 2014. godine u Zagrebu na ideološkim osnovama Anta Starčevića, oca srbofobije u Hrvata u poslednjih vek i po, s ciljem da okupi sve desničarske partije i ujedini ih protiv vlasti.

Portal „Dnevno“ preneo je Đapićevo otvoreno pismo u celosti i možete ga pročitati ovde. Ostaje nejasno da li gospodin Đapić uopšte zna da pored Patrijarha Srpskog Irineja, postoji i episkog bački, takođe Irinej (koji je dao odgovor „Večernjem“), ili je to greška samog portala, ostaje nepoznanica, do koje nam i nije baš stalo, ali jasno pokazuje nivo i ozbiljnost političara koji mogu na ovaj način da zastupaju svoj narod u javnosti.

Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ničega ne stide“ rekao je jedan od najvećih srpskih pesnika Jovan Dučić pa s razlogom možemo da se podsetimo njegovih reči, čitajući pomenuto pismo gospodina Đapića.

Svoje pisanije započinje oštrim tonom i kaže da Hrvati ne moraju da se pravdaju da nisu ustaše nikome pa ni Srbima i da to neće raditi nikada u budućnosti. Pre svega, njih niko nikada nije ni terao da se izjašnjavaju ko su i šta su ali je i istorija pokazala da su to činili i kada je trebalo i kada nije trebalo. Ne znam koliko je gospodin u pravu kada kaže da su Hrvati u civilizovanom svetu prihvaćeni kao miran i miroljubiv narod ako se ceo svet zgražava nad činjenicom da je Nezavisna Država Hrvastka jedina zemlja u istoriji civilizacije koja je od 42. koncentraciona logora imala čak 9 namenjenih deci. Iako je istina o pomenutoj državi počela da isplivava tek nedavno na videlo, činjenica je da su mnogi u svetu zgroženi ne samo masakrima koji su počinjeni pre svega nad srpskim stanovništvom, nego i činjenicom da je postojala jedna takva bolesna idologija.

Interesantan je i nastavak teksta u kojem on opominje Irineja (sad, nismo sigurni kojeg, jer očigledno da ne poznaje činjenicu da postoji i episkop bački Irinej) da bi bilo pametno da Srbi iz Srbije drže prste dalje od Hrvata, Hrvastke, čak i od Srba u Hrvatskoj je su oni, tobože, problem hrvatskog naroda i hrvatske politike i da će im u suprotnom ti prsti biti odsečeni. A pritom dodaje da ukoliko bude drugačije, pokazaće nam da „oni“ (ko god da su oni) mogu da deluju i na prostoru Bosne i Vojvodine gde nas valjda mogu ugroziti, napasti, klati – pitanje je na šta je mislio ovaj stari, čudni ustaša u pokušaju.

Normalan i pristojan čovek sa ovih prostora, može da se zapita da li je moguće da u 21. veku, kada se ceo svet zgražava na bilo kakvu pomisao o revitalizaciji fašizma, nacizma i ustaštva, jedan političar tih godina jasno i nedvosmisleno izjavi da će on i (pretpostavimo) njegovi sledbenici biti ustaše ako zatreba da se opet kolju Srbi, čija je svetosavska ideja, zlo koje širi mržnju i netrpeljivost među narodima? Gospodin Đapić očigledno ne razume da je u 21. veku i da se danas veliki deo civilizovanog sveta, kojem, kako on veruje, pripada Hrvatska, ježi na izjave koje veličaju ustaštvo, nacizam i fašizam. I ako hrvatski narod jeste shvaćen i prihvaćen kao miran i miroljubiv, onda je sigurno da gospodin Đapić kvari tu sliku. Prosto je neverovatno da jedna javna politička ličnost može da izjavi da je u stanju da prihvati ustašku ideju ponovo i „seče prste“ Srbima ukoliko ne postupe kako on misli da treba da postupe.

Pominjao je čak i Svetosavlje u negativnom kontekstu kao agresivno i zločinačko. Da li on zna išta o Svetom Savi? Da li je ikada pročitao delo koje govori o liku i delu Svetoga Save i Svetosavlja uopšte? Ne verujem. Da je gospodin Đapić ikada išta pročitao o Svetome Savi i njegovom delu, znao bi da je on Otac Nacije i da kao takav, čak i pre 800 godina, u vreme stvaranja našeg identiteta, kada nam je utabao staze i otvorio nebeske kapije, nije nikoga zvao „nakotom“, „prljavom pasminom“, „veprovima puštenih s vjeriga“, „onima s pogrešnim krvnim zrncima“ i tako dalje, i tako dalje. Naš Otac Nacije nije nikoga mrzeo niti imao prostora u sebi za mržnju. Sveti Sava je bio definicija ljubavi prema Bogu, Otadžbini i čoveku kao dughvnom i fizičkom biću.

Neka prvo pročita neko delo svoga „oca nacije“ na kojeg je toliko ponosan, utemeljivača najljigavije i najodvratnije ideologije ikada i analizira količinu mržnje istog prema srpskom narodu, pa neka se onda javi da komentariše. Našeg Oca Nacije, Svetoga Savu nikada niko u svetu nije blatio, optuživao niti krivio za bilo kakav sukob. S toga bih preporučio gospodinu Đapiću da pre nego što nastavi da baljezga, pročita koju pametnu knjigu i izlista neki pametan rad. Preporučio bih mu i Iva Pilara koji je jako dobro znao šta Sveti Sava znači srpskom narodu, ali i civilizaciji uopšte, pa je i sam izbegavao da ga blati i optužuje.

Dozvoljeno je kritikovati sve u Srba osim Svetoga Save!

Ne znam samo na šta gospodin Đapić misli u petoj tački u kojoj kaže da bi nam hrvatski narod oprostio. Šta da nam oprosti? To što su naši stari hteli da živimo zajedno i da budemo jednako uvaženi i priznati kao i Hrvati? To što su naši preci oslobodili 1918. godine čitavu Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju i pustili Hrvate da budu deo velike Kraljevine umesto „mala okolina Zagreba“? Da nam oproste što su Hrvati Ustaše poklali preko pola miliona Srba i što su Srbi nakon toga ipak hteli da uđu sa istim Hrvatima u državu? Možda treba da oproste što su vaše krvolčočne životinje i hijene proterale nedužne ljude sa svojih ognjišta? Ili jednostavno da nam oproste što mi svoj svetosavski identitet ne moramo nikome da dokazujemo. Ne budimo se i ne peremo zube pred ogledalom vičući u sebi „Ja sam Srbin, ja sam Srbin“. Mi smo svesni svoga postojanja i svoje istorije, svojih najvećih pobeda i poraza iz kojih ćemo učiti, brzo ili polako, ali ćemo učiti. S toga, jedini koji u ovom slučaju mogu da opraštaju su samo Srbi, okupani stradanjem i lakoverjem prema Hrvatima, zbog svega što im je učinjeno na najsvirepije i najbolesnije načine koje je čovečanstvo videlo.

Da li godposin Đapić shvata težinu reči koje je izgovorio, napisao ili kako god? Mislim da nije, jer da jeste, ustaštvo i Pokolj, sečenje prstiju, rat i ponovno ubijanje ne bi ni pominjao u svojim javnim istupima. Bio bi svestan da takve izjave ne doprinose ničemu, sem potpirivanju ponovne mržnje i eventualnog sukoba. Čovek koji je poznat po svakoj „funkciji na par meseci“, pa čak i po plagiranju magistarskog rada teško da može da ima bilo kakav značaj danas u jednoj zemlji EU. Ali ostaje zabrinjavajuće da takvi ljudi imaju prostora u javnosti.

Umesto ovog dramatičnog obraćanja Srbima u Hrvatskoj (koje su Hrvati još u Otadžbinskom ratu sveli na statističku grešku) u poslednjoj tački njegovog ustaštva u pokušaju, neka se gospodin Đapić posveti Hrvatima koji u poslednjih nekoliko godina naseljavaju Irsku, Nemačku, Austriju i ostale zemlje EU, upravo bežeći od ljudi kao što je on. Kako statistike kažu, njih je oko pola miliona. Nema šta gospodin Đapić da priča manjini koju svi koriste u političke svrhe i čija je sudbina upitna. Priča o Srbima u Republici Hrvatskoj je završena priča i kao što to kaže gospodin Ratko Dmitrović, samo je pitanje vremena kada će poslednji Srbin da „iscuri“ odatle.

Zato, podalje ruke od našeg naroda i naše Crkve, držite se svoje vodenice. Hrvatski narod će, nadam se, primetiti ove skandalozne, monstruozne istupe gospodina Đapića, prepoznati kao štetne i odstraniti iz društva, kao i svaki tumor u ljudskom organizmu. Vodeći se činjenicom da nije omiljen u hrvatskom društvu, nadam se da će ovoga puta reagovati i dotičnog sankcionisati na pravi način, jer ovakve izjave, ne samo da ruše ugled jedne zemlje koja je članica EU, već i njen narod ponovo mogu da srozaju do blata i mulja civilizacijskog dna, baš kao što je to učinila Nezavisna Država Hrvatska sa svojom genocidnom i bolesnom ideologijom.

Vladimir Banković, Patriot

POSTAVI ODGOVOR

*