Ваљевац кога је име скупо коштало

0

Ваљево – Пре тачно пола века Ваљевац Петар Богољуба Петровић (90) купио је плац у Гундулићевој улици 21 у Ваљеву, у делу града познатом као Градац, прибавио све потребне дозволе и на тој парцели саградио кућу у коју се уселио 1969. године. Уредно је плаћао све дажбине, укључујући и порез на имовину. А онда доживео да му прете избацивањем из рођене куће, јер како сада стоје ствари, по суду и Служби за катастар, то није његова имовина!

У јуну прошле године, почиње Петар готово невероватну причу, дошли су на његову адресу геометар и троје људи, од којих двоје живи у Француској, а једно у Ваљеву, с тврдњом да су они наследници његове куће. По обављеном оставинском поступку и на основу правоснажних решења о поравнању и деоби из 2007. године, тих троје људи су се још 2011. укњижили као власници по једне трећине куће. Наследили су је од Петра Богољуба Петровића.

– Нисам могао себи да дођем! Не знам како се нисам онесвестио, добио инфаркт, ја сам стар човек. Како неко може да наследи моју кућу без мог знања – прича у даху Петар о ономе што се догодило пре годину дана. Ствари су почеле да се распетљавају пошто је тада открио да су људи који су дошли наследили имовину од човека са истим именом, презименом и средњим именом, али који је рођен 1944. у Причевићу код Ваљева и умро крајем 2003. године!

Кад се мало опоравио од шока, Петар, овај живи, јунак несвакидашње приче који је, узгред речено, рођен 1926, договорио се са геометром да се исправи очигледна грешка. Геометар му је обећао да ће све средити и све се тада на томе завршило. Међутим, када је пре петнаестак дана, Петар неким другим послом отишао у ваљевску Службу за катастар да извади поседовни лист за своју кућу, доживео је нови шок.

– Рекли су ми да немам никакву имовину, да су власници моје куће оних троје људи који су били код мене пре годину дана. Они су пред судом уредно водили оставински поступак после смрти човека који се зове исто као и ја, наследили моју кућу, на основу судских решења укњижили се као њени власници, а мене нигде нема. Као да никад ништа нисам имао – препричава Петар шта је доживео. Никад ништа није имао са људима који су наследници, никада их пре тога у животу није видео, једина веза је исто име и презиме његово и човека кога су они наследили. Матични број се, изгледа, нико није сетио да погледа!

Петар показује документацију из које се види да је његова парцела у Гундулићевој 21, за коју има све потребне дозволе, по старом катастарском премеру носила број 2686, а по новом се води под бројем 10.320. Код другог Петра Петровића, оног који је умро 2003, постојала је друга парцела чији је стари катастарски број био 2129, а нови – исто 10.320! Како су се две различите парцеле по старом премеру нашле под једним истим бројем по новом премеру? Да ли је у питању случајна грешка или нешто много горе од тога?

Било како било, несрећни Петар већ данима не спава… Никако не може да се помири са тим да му може бити одузета рођена кућа коју је својим новцем пре скоро пола века саградио, за коју је плаћао и још увек плаћа све дажбине, кућа у којој деценијама живи његова породица. Петар се пензионисао још 1981, у пензију је отишао као општински службеник, финансијски инспектор. Целог живота је, каже, поштено и одговорно радио, никад себи није и не би дозволио да направи неки пропуст око документације везане за кућу. И дан-данас чува оригинална документа – доказ о куповини плаца, одобрење за градњу, употребну дозволу, све рачуне, све што доказује да је то његова имовина. Али, како сада у суду и Катастру стоје ствари – није. Петар Богољуба Петровић, деведесетогодишњи Ваљевац, под старе дане стрепи да ће му пред кућом банути извршитељи и избацити га на улицу!

Ангажовао је адвоката да заустави евентуално извршење и да истовремено покрене поступак за стављање ван снаге наследног и решења о поравнању које се односи на другог Петра Петровића, оног који је преминуо 2003. Након тога требало би да уследи поништење укњижбе у Катастру и да се ствари врате на почетак… Да овај живи Петар Петровић може поново да се укњижи на своју рођену имовину за коју је готово сасвим случајно сазнао да му је одузета. Адвокат ће покушати да целу ствар реши вансудским поравнањем, а уколико то не буде могуће уследиће тужба. Све због нечије грешке. Или намере тешке…

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*