ВАРНАВА НАСТИЋ: Владика хапшен, затваран, а вероватно и отрован

0

Чим је хиротонисан за викарног епископа хвостанског 1947, Варнава је осуђен на 11 година робије јер је„починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе“
Епископ Варнава Настић рођен је 1914. године у Герију, у САД, као Војислав, од оца Атанасија и мајке Зорке, веома побожних људи. Породица се вратила у Сарајево кад је Војислав био дорастао до другог разреда основне школе. Дечак се у основној школи и гимназији истицао знањем и марљивошћу. „Одлично је познавао солфеђо, свирао на виолини, говорио енглески, француски и немачки језик.“

Робијашки дани

Дипломирао је на београдском Богословском факултету 1937. године и одмах се запослио као вероучитељ у учитељској школи и гимназији у Сарајеву. На том послу остаће и током целог рата. У међувремену се, 1940. године, замонашио у Милешеви.

Хиротонисан је за викарног епископа хвостанског 1947. и одмах затим ухапшен. Осуђен је на једанаест година затвора јер је „починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе, као и ширења националне и верске мржње“.

Kазну је издржавао у Стоцу, па у KПД Зеница. Пошто је владика Варнава стекао велики углед међу зеничким робијашима, власти су одлучиле да га преместе у Сремску Митровицу. Осуђеници одређени за транспорт у Митровицу били су повезани два по два жицом – владика се нашао уз једног католичког жупника – и утоварени у железнички вагон. Близу Сремске Митровице, композиција је откачена од локомотиве и остављена на отвореној прузи, па је у њу после неколико сати ударио теретни воз, и то баш у вагон са затвореницима. Тридесетак робијаша је погинуло, а Варнава је претрпео прелом руке и обе ноге. Лечење је трајало седам месеци…

После бројних интервенција из врха СПЦ, власти су пристале да Варнава издржава казну у кућном притвору, али уз услов да се пензионише. Остатак живота провео је под присмотром наоружаних стражара у београдском манастиру Ваведење, бањалучкој Гомионици, Kрушедолу и Беочину. Често су га посећивали иследници Удбе и батинама покушавали да изнуде од њега „изјаву о слагању и лојалности са званичном политиком“.

Kобни одлазак код зубара

Дванаестог новембра 1964. године, после посете зубару, владика се пожалио на слабост и бол, и умро. Остала је сумња да су га власти отровале. Уврштен је у списак светитеља СПЦ 2004. године и од тада се празнује сваког 12. новембра.

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*