ВАСКРШЊА ПЕСМА БРАНИЛАЦА БЕОГРАДА 1915.

0
Сви који су пре једног века, те 1915. када је наређен слом Србије, бранили престоницу – знали су да их је премало. Да је Немаца и Аустроугара око седам пута више. Али, нешто чудесно се десило: Нико није помишљао да одступи. Да побегне. Да се сакрије или утекне.

Негде у тим нашим Термопилима, о којима нас малтене уопште нису учили, настала је и ова песма. Преживела је.

Преживела је и тих 100.000 граната које су падале по Београду у јесен 1915. И напад више од 100.000 непријатељских војника. Преживела је можда баш да бисмо је, скоро 103 године касније, пронашли и – овде је, на страници посвећеној књизи о Гвозденом пуку, поделили са вама. Аутор је непознат, зна се само да је „из одбране Београда“, како рекоше у Етнографском музеју.

Васкрс ће. А Васкрс је увек после распећа.
Овако су нам прадеде размишљале и писале, уздајући се у васкрсење:

***
У таму идемо, све дубље и дубље..
С уснама модрим и згрченим челом,
са срцем кога бол стеже све дубље,
и с мало крви, али јоште врелом
.. кроз црну поноћ идемо без сумње.
*
Мисао нека скривена нас води,
за којом ћутке идемо без трага..
Знамо да судба за муке нас роди,
знамо да крв ће сва истећи плаха
у црној коби која с нама ходи.
*
Али, идемо!
Нек’ нас гробље чека!
Не плашимо се, јер из нашег дела
ми нисмо срца сачували мека!
На трње су нам већ навикла чела,
идемо кроз ноћ у гробље,
па, нека!
*
Само нек нисмо понижено робље,
које би љагом увредило жртве..
И нек смо свесни да је наше гробље
дар човеченству за кога смо жртве,
ми, шака људи, из крвавог столећа.
*
Идемо с крстом.
*
Ћутке.
*
До распећа.

(Сећање на славне претке васкрсава на
www.gvozdenipuk.rs)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*