Velikan od prvog kadra: Imali smo sreću što smo ga imali

0

Malo kome se posrećilo da tako mlad i za života postane velikan kao što se dogodilo glumcu Nebojši Glogovcu: vest o njegovom preranom odlasku pala je kao kad pada sečivo — uz užas i nevericu.

Još je manje onih koji su mogli znati (osim možda profesora Vladimira Jevtovića, u čijoj je klasi diplomirao) da će ovaj osmehnuti Hercegovac dečačkog lica tako brzo, snagom svog „razornog“ dara, zadužiti srpsku kulturu.

A Nebojša Glogovac je upravo to uradio.

Od prve velike role u Selenićevoj sagi „Ubistvo s predumišljajem“, put kroz pozorišne, filmske i televizijske bravure bio je jasan i neupitan: igrati s svešteničkom posvećenošću (on, sveštenički sin), igrati s mudrošću, strpljivo, do koske.

I tako igrati sve — glavno i epizodno, veliko i malo, Bogdana Bilogorca i Žileta taksistu, u „Hamletu“ i „Hadersfildu“, „Metamorfozama“ i „Lažnom caru Šćepanu malom“, „Nebeskoj udici“ i „Klopki“, „Porodičnom blagu“ i „Mom rođaku sa sela“…

I igrati ogledno, za udžbenik i za nauk, kako je Glogovac sa bardom Berčekom u kadrovima „Bureta baruta“ ispisivao stranice filmske antologije.

I baš kada su i publika i kritika pomislili da se taj široki raspon talenta zatvorio, usledio je iskorak koji je i pulsku Arenu oborio s nogu: „Ustav Republike Hrvatske“, Rajka Grlića, potvrđuje na najsvetijem mestu jugoslovenskog filma da je, kako god stajali s drugim stvarima, umetnost iznad svega, a majstorstvo za nagrade.

„Imao sam veliku sreću da sam ga našao“, rekao je Grlić o izboru glavnog glumca, „snimanje s njim bila je ugodna igra s velikim majstorom i sjajnim čovekom“.

Branislav Lečić, ističe za Sputnjik da je Glogovac otišao u svojoj punoj glumačkoj zrelosti, kada je mogao da doprinese još mnogo toga ne samo srpskom, nego i regionalnom glumištu.

„Uloge su mu bile zaista fantastične. Ono što ja svakako mogu da izdvojim jeste predstava u Zvezdara teatru ’Parabelum‘ gde smo bili neposredni partneri i gde sam uživao u radu sa njim. Isto tako i predstava ’Bliže‘ Patrika Marbera u Stupici gde smo zajedno sa Vladicom Milosavljević u početku, s Brankom Katić, a posle Radom 10 godina igrali taj komad. Tu je i predstava koju je režirala Lenka Udovički ’Pijana noć 1918.‘ Krležina za brionski teatar Ulisis. Na Bitefu smo dobili nagradu publike igrajući tu predstavu ovde u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tad sam video koliko je uspeo da osvoji potpuno novi karakter i novu priču, a da izazove veliku podršku izvan Srbije. Svakako bih spomenuo i film ’Ustav Republike Hrvatske‘.  On je u punoj zrelosti, baš kada bi mogao da da još i mnogo više, jednostavno otišao“.

Da je nesuđeni psiholog Glogovac (s druge godine prešao je na FDU) neobičan čovek sa jasnim merilima i izborima, svedoči pažljivo biranje uloga, ali i odbijanje nekih od njih, kakva je bila i nesumnjivo primamljiva ponuda Anđeline Džoli da glumi u njenom filmu „U zemlji krvi i meda“.

Možda se tako nešto prirodno odbija posle „Nebeske udice“, a možda je to „prirodno“ samo u tome što je o Glogovcu reč.

Sećajući se prvog susreta sa glumcem početnikom na snimanju TV filma „Raj“, Tihomir Stanić kaže za Sputnjik da je već u prvom kadru prepoznao — velikog umetnika.

„Mislim da je to bila jedna od njegovih prvih uloga. U prvom kadru koji smo snimili postoji scena scena u kojoj Nebojša samo podigne glavu i pogleda u kameru. Kasnije smo se bukvalno svi okupili oko reditelja, oko monitora, i prokomentarisali: ’Hej, vidi ovog glumca kako je fenomenalan‘. Tako sam ga upoznao. Neverovatna je to situacija, svi smo odjednom bili svesni da smo se suočili sa nekim ogromnim, nestvarnim talentom. A taj takav, veliki, ogromni talenat koji je nosio Nebojša Glogovac očigledno je istovremeno i dar i veliki teret s kojim se svako od ljudi koji dobiju takvu vrstu dara teško izbori i teško ga nosi. Uvek ću ga pamtiti iz tog prvog susreta. Sve što je kasnije uradio, a uradio je mnogo, bilo je već u tom prvom kadru.“

Sugestivan, a neposredan, moćan, a prirodan. Nebojša Glogovac dosegnuo je kao malo ko one nedostižne visine u kojima se gluma po uverljivosti izjednačava sa životom, postaje život sam. Odnegovanog duha, sa dučićevskim gospodstvom ponetim iz rodnog grada, Glogovac je potvrđivao da talenat, rad i žeđ za glumačkim izazovima i drugima podižu lestvicu. Njegovim odlaskom negde na vrhu te lestvice ostalo je prazno mesto.

Zato je i vest o preranom odlasku jednog od najnagrađivanijih, ali i najvoljenijih glumaca napravila još jedan bolan rez na tkivu srpske umetnosti.

 

Komemorativni skup posvećen Nebojši Glogovcu biće održan u ponedeljak, 12. februara u 11sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Opelo u crkvi Sv. Nikole na Novom groblju u Beogradu počinje u 14sati. Nebojša Glogovac biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Dejana Vuković

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

*