Велимир Марјановић: Вербално поигравање геноцидом у Кривичном законику РС опасно по Србију

0

Поигравање малим и великим словима, као и формулацијама у у члану 40. Предлога Закона о изменама и допунама Кривичног законика РС којим се члану 387. Расна дискриминација додаје изрека о негирању геноцида као облика извршења кривичног дела, опасно је и недозвољиво не само са аспекта слободе мишљења и говора већ и у оваквом облику уноси произвољност у тумачењу, конфликтност у јавном животу и несигурност у српском друштву и целом региону.

Оваква „правна“ решења су проблем када се донесу па због непримењивости не примењују а још више када се због наведених недостатака тако мањкаво примењују што може угрожавати људска права наших грађана али и још опасније, конфликте појединаца, група па и народа и држава.

Због наведног свако ко има у виду безбедносни аспект мора бити против овог предлога а као илустрацију научне, правне и историјске неутемељености овог предлога цитирамо и наводе професора Правног факултета Универзитета у Београду, Милана Шкулића, који недвосмислено потврђују неприхватљивост овог предлога:

„Оспоравање геноцида и других тешких међународних кривичних дела би само по себи требало да буде кажњиво САМО ако се то чини у намери изазивања националне, етничке, расне или верске мржње“.

Ово је веома важно, јер неко може из стриктно научних и стручних разлога полемисати и са правним квалификацијама у правноснажним пресудама, али ако то чини без намере изазивања мржње према људима због њихове припадности одређеној групи, тада то не би требало да буде кривично дело. Иако су судске пресуде често значајне за историју, судови ипак не могу ексклузивно да „пишу историју“ својим пресудама, које би биле некакве „свете краве“, чија би се „непогрешивост“ чак штитила и кривичним правом. На пример, без обзира на пресуде Хашког трибунала, данас најпознатији стручњак за геноцид професор Вилијам Шабас тврди да је употреба речи геноцид за злочин у Сребреници погрешна и „екстравагантна”.

Обрнуто, да ли је правично да се геноцид искључиво везује за правноснажне пресуде? Заборављамо ли ми сопствену крваву историју и своје жртве? Зар би било коректно, оправдано и нормално да у Србији постоји кривично дело негирања геноцида, а да за такво дело не одговара неко ко би на пример оспоравао геноцид над Србима учињен у НДХ?

Саопштење Велимира Марјановића, члана Председништва Српске народне партије и председника Ресорног одбора за безбедност СНП

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*