Веран Станчетић: Због чега политичари (углавном) нису реформисти?

Данас, у време поновног оживљавања популизма и радикализације политике широм нашег региона али и света, треба застати, упитати се шта је узрок стања у коме се налазимо.

0

Данас, у време поновног оживљавања популизма и радикализације политике широм нашег региона али и света, треба застати, упитати се шта је узрок стања у коме се налазимо.

У начелу, постоје две школе мишљења. По једној ситуација у региону или у некој држави (нпр. Србији) је последица пре свега интереса великих играча и светских центара моћи. Да ли ће неки регион просперирати или таворити у сиромаштву и сталним тензијама зависи првенствено од поменутих центара моћи. Ово је прилично песимистично становиште за мале државе попут Србије јер оне онда нису субјекат већ објекат политике, те наши животи зависе пре свега од воље других. Међутим, оно иде на руку неуспешним политичарима. Јер кад не остваре предизборна обећања о високом животном стандарду, расту зарада, смањењу државних трошкова, бољим услугама, крив је дакако спољни фактор и светске велесиле.

Насупрот овом становишту је оно које ситуацију у држави објашњава пре свега унутрашњим факторима, односно као последицу организације и мудре – одговорне политике. Укратко, задовољавајућа ситуација у држави је последица доброг економског и политичко-административног уређења, јаког правосуђа и доследног поштовања права, мудрог опхођења са државама у окружењу и великим силама.

Није тешко идентификовати ове приступе али је прилично тешко одговорити и јасно поткрепити аргументом који је од њих исправан. Најизгледније је да је ситуација у једној држави заправо резултанта кретања глобалних – светских сила и локалних прилика. Заправо интереси светских центара моћи и глобална кретања се могу сматрати неком врстом „природне силе“ односно силе која постоји независно од „обичног“ човека. Човек може од реке да произведе електричну струју, али иста та река може и да га поплави и нанесе му велику штету. Шта ће се дешавати зависи не само од реке већ и од човека (да ли је изградио механизам за производњу струје али и заштитну ограду).

На основу овог сликовитог објашњења јасно је да без обзира на природу спољашњих утицаја и сила, држава неминовно мора да се бави унутрашњим уређењем, сталним сагледавањем система управљања и неопходним променама – реформама. Одговорна друштва и државе то и чине!

Старе или западне демократије су отпочеле се интензивним реформама још током седамдесетих година прошлог века. Реч је о периоду тзв. кризе управљања односно кризе државе благостања која је настала услед новог глобалног окружења, промена у технологији и начину производње али и околностима нових демографских и еколошких изазова. Укратко, било је све више јавних проблема и друштвених захтева, а јавни буџети су постајали све мањи. Државни капацитети за ефективним обављањем надлежности су опадали. Због тога је широм света отпочео талас реформи јавног управљања који се у суштини базирао на отклону од велике дистрибутивне улоге државе ка слободнијем тржишту и ефикаснијем раду власти и управе.

Када је реч о постсоцијалистичким државама ситуација је утолико сложенија јер су поред поменутих глобалних изазова требале у релативном периоду да пређу дуг пут (транзицију) из пропале планске ка тржишној економији, а да потом ухвате корак са развијенијим светом и реализују реформе које треба даље да воде демократизацији система и већој ефикасности.

Након више од две и по деценије од слома социјализма интересантно је сагледати где су данас ове државе? Поново се треба вратити на животне теме које су услед популизма и повлачења истинске елите скрајнуте. Важно је и да медији увиде разлику између ових тема и оних које форсирају неспособни политичари. Искуства других држава су итекако важна за Србију, а нека од њих се могу сублимирати у неколико аспеката или дилема.

Прво питање је шта су уопште реформе а шта „козметичке“ – односно градуалне промене? У свакој држави се перманентно доносе нови прописи, стратегије и сл., те ни један систем није конзервиран. Овакве (градуалне) промене нису реформске. Реформе представљају дубље промене које се изводе у пакету – симултано на више поља у релативно кратком временском периоду. Оне доводе до заокрета система. У нашем случају то би био заокрет ка слободнијој економији и тржишту и правној држави. Сходно реченом, право питање за нас је да ли се ми уопште реформишемо?

Друго, истинска реформа удара у све оне аспекте од којих живе упарложене политичке формације и тзв. буразерска економија. Ако се проучи садржај реформи (смањење државних интервенција, правна држава и јасне надлежности и одговорности, увођење транспарентности и конкурентности, професионализација, децентрализација итд.) лако се долази до сазнања да оне заправо нарушавају постојећу структуру моћи. Искуство показује да су управо олигархијске структуре против оваквих реформи и да их дугогодишњи тзв. професионални или „вечити“ политичари неће спровести.

Треће, врло незгодна ствар за реформисте је то што позитивни ефекти настају углавном дугорочно, док у тренутку када се спроводе могу представљати и својеврстан трошак за друштво. Незахвално је што управо ово омогућава противницима реформе да их оспоравају па и да дођу на власт након следећих избора. Парадоксално је што њихов долазак на власт може да се поклопи са позитивним ефектима претходних реформи те да они покупе политичке поене. Стога, реформисти заиста морају бити просвећена елита – државници који свој пројекат и посао сагледавају са аспекта наредних деценија или како је то Бенџамин Дизраели лепо рекао: „политичар размишља о следећим изборима, али државник размишља о будућим генерацијама“

Четврто произилази из претходног и тиче се значаја објашњавања и правовременог информисања о значају реформи и уређености друштва. Садржај и значај реформи морају да допру до „обичног“ човека јер су оне у интересу појединаца, потрошача и пореских обвезника. Ако се то не деси мали су изгледи да реформе успеју те да се начини искорак ка оном народски речено „да нам буде боље.“

Веран СТАНЧЕТИЋ, PhD

(Аутор је продекан за студијски програм Политикологија, Факултета за европске правно-политичке студије Универзитета ЕДУКОНС)

logo

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*