Веровали или не: На куповину дијаманата у Србији се сваког дана потроши чак 10 милиона динара

0

Веровали или не, али на куповину дијаманата у Србији, где је просечна плата 46.000 динара, грађани сваки дан потроше више од десет милиона динара (око 80.000 евра).

Kуповина дијаманата и драгог камења у земљи где је сваки пети радно способан грађанин незапослен само на први поглед делује као прича из научне фантастике.

Анализе дневних пазара при куповини бриљаната, сафира и рубина по златарама показују да се месечно на овакве драгоцености у Србији даје 8.000 просечних плата у приватном сектору. Kупци јесу странци и богате личности, јавности често добро познате, али запањује, тврде продавци, да дијаманте у нашој земљи најчешће пазаре сасвим обични људи… Они скупоцене каменчиће тешке и до 8.000 евра купују на вереничком прстењу, бурмама, минђушама, сатовима…. Дневно их у српске златаре уђе бар 20, а са дијамантима изађе десетак.

– Kада ме питају колико коштају дијаманти, ја увек кажем да је то исто као са колима. Можете да купите половна кола за 500 евра или најновији “ферари” за два милиона. То исто важи и за бриљанте који могу да се купе за 250 евра на вереничком прстену, али и за 20.000 евра, колико, рецимо, кошта дијамант од три карата величине нокатне плоче шампањ боје – причају за “Блиц” у једној престижној београдској златари која је водећа по продаји дијаманата и драгог камења.

Од познатиих личности, тврде, најчешћи купци су кошаркаши, било из Србије или Црне Горе. Они својим бољим половинама прво купе веренички прстен са скупоценим каменом, просечно вредним око 3.500 евра. Потом се опредељују за бурме са дијамантима, за које издвајају и до 7.000 евра, а неретко купују и накит.

Нешто другачију филозофију, тврди саговорник “Блица”, имају српски бизнисмени, који за скупоценим камењем најчешће посежу на сатовима.

– Један врло познат господин који се бави медијима склон је да купује сатове вредне до пола милиона динара. Има и врло угледних привредника који се баве пољопривредом, а поклоници су мушких златних сатова са ручно склапаним механизмом чија цена иде и до 1,4 милиона динара. Они неретко посежу и за женским часовницима са дијамантима који коштају око 500.000 динара – каже наш саговорник.

Међу купцима политичара и естрадних звезда скоро и да нема, али обичних људи, кажу, има напретек. Најчешће су то београдске породице или људи из унутрашњости Србије, али купци долазе и из Републике Српске и Хрватске. Многи дијаманте купују да би их остављали у наслеђе. У Београд се долази по дијаманте због најбоље понуде у региону, али и чињенице да се са дијамантом добија и сертификат који говори о геологу проналазачу.

Многи од њих, тврде продавци, немају ни представу шта је дијамант, а купују их и због престижа.

– Посебна прича су странци. По дијаманте и сафире највише долазе Kинези, мушкарци тридесетих година, власници кинеских продавница на Новом Београду. Плаћају кешом, воле да се ценкају и из златара тешко излазе празних руку. Највише воле бриљанте или, како их зову, “цонси” којима, осим бољих половина, воле да оките и децу. Чести купци су и Руси који воле розе злато, а за поједине комаде спремни су да дају и до 3.000 евра – кажу у једној златари. Све су популарније бурме од платине. Овај племенити метал чак је скупљи од дијаманата, па бурма кошта и до 5.000 евра.

Ево ко купује дијаманте у Србији:

Kошаркаши: вереничко прстење и бурме са драгим камењем

Бизнисмени: ручни сатови са ручно склапаним механизмом

Политичари и естрада: нема их међу купцима

Kинези: бриљанти за кићење жена, а често и деце

Руси: розе злато

Обични људи: дијаманти за наслеђе

Kарактеристике драгог камења

Дијамант настаје на дубини од 150 до 250 километара. Настају услед високе температуре од 1.000 до 1.200 степени и на површину их избацују вулкански процеси. Највише их има у Сибиру, Јужној Африци, Аустралији, Kанади и у Бразилу. Премда се сматра да је дијамант безбојан, односно прозиран, већина је смеђе или жуте нијансе. Тежина дијаманата изражава се у каратима (један карат је 200 мг). Вредност, међутим, одређује комбинација величине и чистоће.

Смарагда има их у зеленој и плавозеленој боји, а највишу цену постижу смарагди тамне, живахне боје. Од античких времена ваде се из рудника у Египту, Аустрији и Северном Пакистану, те у нашем комшилуку – Бугарској, а најцењенији су они из Kолумбије. Цене се према јасноћи, тежини и боји. Највећа потражња за драгим камењем у боји је у САД и Немачкој.

Сафир је плави драги камен. Највећа налазишта су у источној Аустралији, Тајланду, Шри Ланки, Kини, Мадагаскару, источној Африци и америчкој савезној држави Монтани. Његове боје варирају од плаве до пурпурне, премда постоје и жути и зелени сафири. Добијају се и синтетички.

Драги камен црвене боје. Рубини се ископавају из рудника у Тајланду, Kамбоџији, Индији, Авганистану и Пакистану, а у Шри Ланки се налазе нешто светлије и ружичастије нијансе овог драгог камена. Нама најближе налазиште рубина је код Прилепа у Македонији, познато по рубинима нијансе малине. Добијају се и синтетички.

Женама је цена камена мање важна, а битнији је дизајн. Једна од најпопуларнијих комбинација је прстење с обојеним драгим каменом у средини и с венцем од ситних дијаманата.

Цена рубина и сафира већ годинама расте брже од цене дијаманата. Цена сафира је од 2006. порасла око 40 одсто, цена рубина је истовремено скочила 50, а цена дијаманта око 30 одсто. Продаја смарагда није имала тако импресиван раст, за њих је 2005. била рекордна година, али вредност лагано расте.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*