„Веровао је да Србија може да замени Византију“:

0

„Српски народ у свом наслеђу има дугу и лепу средњовековну историју, током које је развој државе под Немањићима средином 14. века, за време Стефана Душана, омогућио проглашење царства и веровање да ће Срби бити способни да замене уморну Византију и зауставе надолазеће Турке. Разлога за таква очекивања било је више: српско царство, које се протезало од севера Балканског полуострва до Kоринстксог залива, располагало је значајним економским потенцијалом и идеолошком баштином Византије“, пише у уводу књиге о цару Душану која се на поклон добија уз сваки примерак Недељника од четвртка 5. јула.

Сви читаоци новог Недељника на поклон добијају пету књигу из едиције „Немањићи – људи свог времена“.

Kњигу под насловом „Цар Душан – највећи успон српске средњовековне државе“, написао је др Kоста Николић.

„Стефан Душан је од својих предака наследио јаку државу, која је сигурним корацима корачала ка врхунцу војне и политичке моћи. Kапитал стицан током владавине његовог деде и оца омогућио му је да Србију уздигне у најјачу силу на Балкану. Стефан Душан је јасно зацртао циљеве своје владавине – наставити путем свога деде – Светог краља Милутина. Од тог тренутка па све до смрти, он је ширио своју државу, која је управо за његовог времена била највећа у својој историји. Србија се ширила на рачун Византије; са преузимањем старих грчких градова и читавих области, Стефан Душан је преузимао и владарску идеологију византијских царева (василевса)“, пише између осталог.

Наводи се и да је Душан рођен као први син у браку каснијег српског краља Стефана, названог Дечански по његовој задужбини, и принцезе Теодоре, кћерке бугарског краља Смилца (брак је склопљен између 1300. и 1305).

„Обично се сматра да је рођен око 1308. године. Извор за то јесте учени византијски историчар Нићифор Григора, који је писао да је српски краљ у време битке код Велбужда (1330) имао сина од 22 године, кога је ‘веома брижљиво одгајао за наследника престола’.

Григорин податак оспорава један од старијих српских летописа (копорињски), чији је протограф (текст који је послужио за препис) настао почетком XВ века. Тај летопис бележи 1312. као годину Душановог рођења. Уколико би овај податак био тачан, Душан би у време битке код Велбужда имао 18 година, што не противречи његовој улози у рату и отпору против оца наредне године…“

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*