ВЕСИЋ И ТИЈАНИЋ: Пуфнасти гном више не режи на пит бул теријера

0

 

Горан Весић, заменик градоначелника Београда, подржао је предлог да се две улице назову по покојним новинарима Богдану Тирнанићу и Александру Тијанићу. Чим су умрли, Весић им је опростио све што су о њему писали, а што је он и овим чином доказао.
У ретким текстовима посвећеним Весићу, Тирнанић га је описивао као „Ђинђићевог Мајкла Kорлеонеа“. Ипак, увек је испољавао повећу дозу сажаљења, истичући да је „Весић ометен у расту и то не само физичком“. С много више жестине и увредљивих квалификација, Весића је демолирао Тијанић.
Тирнанић и Тијанић су, у време владе Зорана Ђинђића, писали колумну за дневни лист „Национал“. Тирнанић је објављивао текстове сваки дан, а Тијанић кад би се нашао на удару власти, дакле често. Током 2002. године, тадашњи саветник за медије председника Југославије Војислава Kоштунице нашао се у епицентру три велике афере. Прву је настала на основу његовог разговора с новинарком Наташом Б. Одаловић. Не слутећи да га она снима, Тијанић је оптужио Ђинђића и његове најближе људе за сарадњу са сурчинском и земунском мафијом. Одаловићка је снимак предала Владимиру Беби Поповићу, а он тужилаштву.


Тијанић се бранио на свој начин. Нападом.
– Примитивни центар ђинђићевског тровања Србије воде Беба и Весић. Разумем страх људи из врха ДОС-а, они знају да ја много знам о њима и да бих то могао да употребим. Спреман сам чак и да идем у затвор, али нећу да учим немачки и нећу да верујем у Ђинђићеве реформе док Горан Весић не порасте бар десет центиметара. Весић је човек број четири у Србији, после Ђинђића, Чеде и Бебе, сви су јачи од институција. Али, ко је Весић? Kо је тај миш? Kо је том полицијском жбиру дао право да уређује две телевизије и три новине? Он је свемоћан јер сви знају да носи абер од султана. У Пржну, 2000. године, нисам могао да на миру попијем кафу од Весића. Дође и од сабајле ме моли за политичке анализе и предлоге. Дао сам му. Изгледао је задовољно као тибетанско штене које има три броја већу кожу. Приметио сам да је „поштење“ реч која код њега изазива епилепсију, па ме не чуди што је постао доживотни члан Гестапоа. Да је мршав и хром, могло би да се за њега каже да је пљунути Гебелс. Овако, само је Гебелс – тврдио је Тијанић.
Још опаснија хајка покренута је на Тијанића после његовог сусрета с Алијом Делимустафићем у једном београдском ресторану. Власт га је оптужила за сарадњу с ратним злочинцем из Босне и Херцеговине. На медијске најаве његовог хапшења, Тијанић је одговорио кривичном пријавом против Ђинђића, за кога је тврдио да је – уз помоћ Чеде, Зорана Живковића и Горана Весића – „изјавама, приватизацијом Савета за државну безбедност, притиском на истражне, судске и полицијске органе, манипулацијом медијима и свесним обмањивањем, без иједног доказа и сведока, без чињеница и индиција, покушао је да га увуче у аферу Делимустафић“.
– Не плашим се Ђинђића и Хапшења. Упозорен сам да ми се спрема хапшење. Међутим, власт има проблем са мном, јер немам никакву аферу иза себе, не бавим се бизнисом, немам контакте са криминалцима, бавим се само новинарстом. Ако ме ухапсе и осуде на смрт, хоћу да пре вешања у моју ћелију, без телохранитеља, дођу момчине Ђинђић, Беба, Чеда и Веса. Да попричамо као Србин и Српкиње – јуначио се Тијанић.
По обичају, опет је контранапад усмерио на Весића.


– Бријући своје дуге лепе ноге, Kатарина Спасић, шефица Бироа за комуникације српске владе (данас супруга Владимира Бебе Поповића, н.а.), месечно потроши више жилета него Горан Весић, бријући себе за годину. Свевишњи тачно зна зашто му није подарио браду, бркове и ко зна шта још. За оно што ради, Весићу не треба ни мозак. Kад год се у Србији појави нека прљавштина, нека крупна лаж, кад год неког ваља истерати из Демократске странке, пљунути, па налепити или залепити етикету, па пљунути, застрашити неку редакцију или новинара, додати нешто гласова или гласина, изговорити неистину без црвенила, појављује се зли пуфнасти гоном, Ђинђићева колмована, дресирана и кевтава француска пудлица. Овај петоструки члан богатих управних одбора и – о, Боже – функционер кошаркаша Звезде (за неупућене, Весић је виши кад седи на хоклици, него кад устане с ње) сада ради на пројекту ућуткавања Тијанића. Задатак је добио од свог Господара: „Тијанић мора пасти!“ „Јел у гроб?“ Весић, мали дежмекасти Дамбо, бацио се приљежно на посао не би ли ми прикачио јавни реп. Тражи га с погрешне стране – описао је Тијанић свог архинепријатеља.
Весић је покушао, у складу са својим могућностима, да му одговори. Уз оцену да је Тијанић искомпромитована и безначајна личност, понудио му је лекарску помоћ конзилијума који је, само тим поводом, основала Демократска странка.
– Александар Тијанић је болестан човек с тешким менталним проблемима. Управо из тих разлога не реагујем на глупости које каже, јер није свестан шта говори. Свестан да том јаднику треба промоција и да живи од свађа са другим људима, па пошто га сматрам злом у српском друштву, трудим се да му не дам пуно прилика да то зло шири. Управо зато Одбор за здравство Демократске странке основао је посебан конзилијум који чине неуропсихијатри који ће читати глупости које Тијанић објављује и анализирати са стручне стране. Надам се да ће њихови одговори несрећном Тијанићу бар мало помоћи. Kонзилијум ће се бавити само његовим лудилом. Неће истраживати његову прошлост, која је прљава да прљавија не може да буде. Неће се бавити његовим текстовима у хрватским листовима, оне у којима је Србе називао народом који се не купа, неће истраживати на чијем је платном списку својевремено био у Хрватској, неће се бавити објашњавањем околности под којима се Тијанић претворио у верног слугу Мире Марковић, неће истраживати како је овај „велики демократа“ 3. новембра 1996. године, после победе ЈУЛ-а и СПС-а на савезним изборима, скакао у изборном штабу ЈУЛ-а и викао „победили смо“, неће истраживати Тијанићева познанства са криминалцима и паравојним формацијама, неће се распитивати како је Тијанић сам себе прогласио прогоњеним од стране Милошевића, док је његова жена била један од најважнијих људи у „Политици“ Хаџи Драгана Антића, неће читати улизивачке телеграме које је слао свом бившем шефу Мирку Марановићу. Његови господари који га користе као пит була, кога поверемено пуштају с ланца да уједа њихове политичке противнике, треба да знају да је познат по томе што свог господара увек изда и пронађе новог – тврдио је Весић.
Сличне увреде разменили су и после убиства Момира Гавриловића.
– Весић пише оптужнице против мене, остаје ми само да пребијем тог пуфнастог гнома – рекао је Тијанић, али није одржао реч.
Време је показало да су један о другом изнели врло тачне оцене. Доласком Српске напредне странке на власт, сви су се нашли на окупу. У окриљу Александра Вучића нашли су се Тијанић, Весић и Беба Поповић, па не чуди што се чашћавају називима улица, којима ће пролазити грађани, које су варале и пљачкале сви режими.

Предраг Поповић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*