Видовдан у Србији

0
Нова рунда дијалога Београда и Приштине резултирала је договором да се сви проблеми решавају у миру

У недељи у којој је обележен 629. Видовдан од Косовског боја настављене су неке савремене косовске битке да се бију. На срећу, само на политичком и спортском пољу. Три месеца од њиховог последњег сусрета, у Бриселу су се у недељу састали председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, уз медијацију шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини. Нова рунда дијалога на високом политичком нивоу о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине резултирала је договором да се сви проблеми решавају у миру, поштујући једни друге и гарантујући безбедност грађана.

То је председник Вучић истакао као важну ствар јер „постоје питања на која немамо одговоре”, наводећи своју недоумицу: какав би био наш одговор ако у току лета неко крене да заузима север Косова – да ли би био војни или да имамо још једну „Олују” или „Бљесак”. Загонетка је и шта су се још договорили Тачи и он. Вучић је навео да је тог дана постигнуто још неколико ствари важних за Србе с Космета, али није желео да износи детаље о њима да не би „побољшао позицију Приштине или погоршао нашу позицију у дијалогу”. Рекао је и да Приштина није за компромисно решење, а да Београд јесте, а шта би то било дао је у неким назнакама. Дијалог с Приштином, каже, требало би да исходује да „имамо нешто, а не ништа”, јер „данас немамо ништа и то ништа смо добили и 1999, и 2004, и 2008. а онда смо га потврдили 2010. и 2011. године”.

Шеф дипломатије Ивица Дачић је убацио и своју аргументацију: „Ја вам обећавам и гарантујем да ће без компромиса бити штете за Косово јер ће бити све мање земаља које признају Косово.” Председник Србије је најавио да ће се разговори интензивирати и да ће представници Европе чешће долазити у Београд „и када их видите и када их не видите, а и ми ћемо у Брисел долазити чешће”. Већ се помиње 14. јул као датум новог састанка Вучића и Тачија. Указао је и да је потребно да се укључе све велике силе да би се постигао коначан компромис, а ако до таквог решења дође, он га неће потписивати „већ ћемо с тим да изађемо пред народ који ће рећи да ли то жели или не”.

Онда су кренуле спекулације о томе да ли ће се народ изјаснити на референдуму, или на изборима, или би се организовали истовремено референдум и избори, истовремено и оптужбе дела опозиције да жели да се сакрије иза народа. Вучић је на војно-полицијској вежби „Заједнички удар” у Краљеву одговорио да ће „референдума свакако бити у тренутку кад будемо знали да можемо да рачунамо на компромисно решење”, а да смо сада још далеко од тога. Рекао је и да нема намеру да се крије иза народа. „Ја то нећу да радим. Ничег лепог нема око Косова што можемо да добијемо и понудимо народу. Само муке и тешке ствари. И све што је тешко, све што је мука, ја ћу изаћи пред народ и рећи мој предлог. Уопште нећу да се кријем, а народ ће да донесе одлуку о својој будућности”, истакао је председник Вучић.

Као и обично, у Скупштини Србије протекле недеље било је бурно – нарочито због Закона о ратним меморијалима. То је, иначе, први пропис после 40 година који доноси нова правила ко сме, када, под којим условима да одржава ратни меморијал и прецизира коме може да се подиже ратни меморијал, а коме не. Куриозитет је да сâм законски предлог није био споран ни за опозицију и нису парламентарне варнице прштале због његових одредби, него због неколико стотина амандмана посланика владајуће коалиције. Већ виђена пракса опструкције расправе, примеренија иначе опозиционом деловању, примењена је на овом законском предлогу, који је био први на дневном реду. Опозиција их је оптужила да тиме омаловажавају жртве рата и вређају њихове породице и онда је почела серија међусобних увреда на тему ко је патриота, а ко издајник, а расправа о овом закону била је прилика и да се посланици опет дохвате енигме гроба генерала Драже Михаиловића.

Резултат „косовске битке” на спортском пољу, фудбалске утакмице Србија–Швајцарска на Мундијалу, није био повољан по нашу репрезентацију, али је био прилика за нека „сеирења”. Симбол двоглавог орла, који су показивали швајцарски фудбалери албанског порекла када су дали голове Србији, прихватили су и Стипе Месић и Анте Готовина, а Хашим Тачи је гест Џаке и Шаћирија окарактерисао као емотиван, а не политички став. Али, и то је прошло, као и још један Видовдан на Косову и Метохији, на срећу без инцидената. И министар Александар Вулин је, како каже у договору с Вучићем, оћутао забрану из Приштине да учествује на манифестацији на Газиместану. Ипак, није Канцеларија за КиМ, која је најоштрије осудила ту „скандалозну одлуку Приштине и посредника у бриселском дијалогу”, прецизирајући да је јасно да је таква одлука донета у координацији Приштине и Европске службе за спољне послове с намером да се понизи Србија.

Додатне тензије на овај Видовдан у Србији изазвао је народни посланик с КиМ Славиша Ристић, тачније његово писмо руском лидеру Владимиру Путину, у коме је председника Србије довео у контекст с трагичном судбином убијеног премијера Зорана Ђинђића. То је зазвучало као претња безбедности Вучића, изазвавши лавину протеста због такве реторике.

Биљана Баковић

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*