VILIJAM ENGDAL: Putinov konačni razlaz sa neoliberalima!

0

On je 25. jula ovlastio Stolipinov klub da pripremi plan za podsticanje rasta, koji će do četvrtog kvartala biti predstavljen vladi

Nakon duže od dve godine slabljenja ekonomskog rasta, u kojima se privreda mučila sa referentnom kamatnom stopom od 10,5 odsto – koju je nametnula centralna banka, time praktično onemogućivši podsticanje rasta kreditiranjem – ruski predsednik Vladimir Putin napokon je stavio tačku na interne frakcijske sporove.

On je 25. jula ovlastio ekonomsku grupu nazvanu Stolipinov klub da pripremi plan za podsticanje rasta, koji će do četvrtog kvartala ove godine biti predstavljen vladi. Čineći to, Putin je odbacio dve uticajne liberalne ili neoliberalne ekonomske frakcije, koje su, sledeći svoju liberalnu i slobodnotržišnu zapadnu ideologiju, Rusiju uvele u politički i ekonomski opasnu recesiju. Ovo je velika stvar koju sam očekivao od trenutka kad sam ovog juna imao priliku da razmenim mišljenje sa posetiocima Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

Sa vrlo malo pompe, ruska štampa je pre par dana prenela vest koja bi mogla imati veoma pozitivan uticaj na budućnost ruske ekonomije. Ruski onlajn blog Katehon preneo je sledeću kratku objavu: „Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je da se završi izveštaj Stolipinovog kluba i da se na njegovoj bazi pripremi novi program ekonomskog razvoja kao alternative Kudrinovom ekonomskom planu. Sam program bi trebalo da bude predat odeljenju Ekonomskog saveta u četvrtom kvartalu 2016.“

U svom osvrtu Katehon naglašava veliku važnost odluke da se napusti očigledno destruktivni neoliberalni slobodnotržišni pristup bivšeg ministra finansija Alekseja Kudrina: „Izveštaj Stolipinovog kluba savetuje da se podignu investicije i u privredu upumpa novac iz državnog budžeta i novac koji bi emitovala Banka Rusije. Nasuprot tome, Centar za strateška istraživanja (Aleksej Kudrin) predlaže da bi investicije trebalo da budu privatne, a da je na državi da obezbedi makroekonomsku stabilnost, nisku inflaciju i smanjenje budžetskog deficita“.

KUDRINOV NEUSPEH
U trenutnoj situaciji, u kojoj su Rusiji nametnute ozbiljne zapadne ekonomske i finansijske sankcije, priliv privatnih investicija kakve Kudrinov tabor zagovara je, najblaže rečeno, retka pojava. Kresanje ionako minijaturnog budžetskog deficita samo će povećati nezaposlenost i dodatno pogoršati situaciju. Predsednik Putin jasno je shvatio da je neoliberalni eksperiment propao. Najverovatnije je bio prinuđen da dozvoli da se ekonomija razvija pod liberalima do tačke kad je postalo očigledno da je hitno potrebno pronalaženje drugog puta. U Rusiji, kao i u svakoj zemlji, postoje suprostavljeni interesi, a sada je jasno da su loši rezultati Kudrinove grupe dovoljno diskreditovali neoliberale do mere da je predsednik sada u mogućnosti da deluje odlučnije. U svakom slučaju razvoj događaja u vezi sa Stolipinovim klubom veoma je pozitivna vest za Rusiju.

glazjevputin11Prilikom zakazivanja novog saziva Ekonomskog predsedničkog saveta za 25. maj, nakon pauze od dve godine, predsednik Putin, primećujući da u radu saveta učestvuju ljudi sa različitim pogledima, tada je izjavio:

„Predlažem da danas počnemo sa planiranjem izvora rasta za rusku ekonomiju u narednoj deceniji… Trenutna dinamika pokazuje nam da resursi i rezerve koje su služili kao pokretačka snaga naše ekonomije početkom 2000-tih više nemaju efekat kao nekada. Govorio sam u prošlosti i želim da naglasim i danas: ekonomski rast neće se ponovo pokrenuti sam od sebe. Ako ne pronađemo izvore rasta, raste našeg BDP će se kretati oko nule, a onda će i naše mogućnosti u socijalnom sektoru, kao i po pitanjima nacionalne odbrane i bezbednosti i drugim oblastima, biti značajno niže u odnosu na ono što nam je potrebno da napredujemo i razvijamo zemlju.“

Sada, samo dva meseca nakon toga, Putin se očigledno opredelio. On, naravno, vodi računa i o narednim ruskim predsedničkim izborima, zakazanim za mart 2018. Zbog toga je odabrao jednu od tri grupe u Ekonomskom savetu; onu koja veruje da država može odigrati pozitivnu ulogu u razvoju nacionalne ekonomije.

Stolipinov klub se na više načina oslanja na genija nemačkog „ekonomskog čuda“, čije ideje su nakon 1871. u roku od samo tri decenije iz zaostalosti zemlju dovele do najimpresivnijeg ekonomskog rasta u celoj Evropi. Jedine države koje se mogu porediti sa tim nemačkim ekonomskim dostignućem su SAD nakon 1865. i Narodna Republika Kina nakon 1979, uz Deng Sjaopingov „socijalizam sa kineskim karakteristikama“. Model nacionalnog ekonomskog razvoja baziran je na radu – danas poznatog – nemačkog ekonomiste iz 19. veka Fridriha Lista, čoveka koji je osmislio osnovni model nacionalnog ekonomskog razvoja.

TRI TABORA
Tokom 90-tih godina šok-terapije, Borisa Jeljcina su savetovali harvardski ekonomisti poput Džefrija Saksa, koje je finansirao metapljačkaš Džordž Soros. Katastrofalna politika Jeljcinovog ekonomskog tima, tada predvođenog Jegorom Gajdarom, odobrila je opštu privatizaciju državnih sredstava zapadnim investitorima poput Soroša po bezobrazno niskim cenama. Oni su drastično smanjili budžet, pogoršali životni standard i eliminisali starosne penzije stanovništva. Sve je to učinjeno u ime „slobodnotržišne reforme“. Nakon te traume, počevši sa prvim Putinovim mandatom 1999, Rusija je polako počela proces bolnog oporavka, ne zahvaljujući gajdar-harvardskoj šok terapiji, već uprkos njoj, i uz veliku odlučnost ruskog naroda.

gajdarsahranaKoliko god čudno zvučalo, te slobodnotržišne ideologije i Gajdarovi sledbenici su sve do sada bukvalno držali monopol nad politikom ministarstava ekonomije i finansija. Pomoć u tome im je pružao nešto drugačiji, ali jednako destruktivni monetaristički tabor guvernerke Centralne Banke Rusije Elvire Nabiuline, koja kao da je opsednuta isključivo kontrolom inflacije i stablizacijom rublje.

Prošlog maja Putin je prvi put nagovestio da razmišlja kako stalna uveravanja iz izveštaja ministarstava finansija i ekonomije o tome kako „oporavak samo što se nije dogodio“ (što je Herbert Huver navodno rekao na početku Velike američke depresije 1930. godine) nisu tačna. Ruski predsednik je sazvao Predsednički ekonomski savet, grupu koja se nije sastala dve godine, zadužujući ih da izrade plan za rešavanje ruskih ekonomskih problema. Komitet se sastoji od 35 članova iz sva tri velika ekonomska tabora.

Bivši neoliberalni ministar finansija Aleksej Kudrin predvodio je jedan tabor, uz podršku trenutnog ministra finansija Antona Siluanova i ministra ekonomije Alekseja Uljukajeva. Ova grupa se založila za uobičajene zapadne mere, kao što su drastično smanjenje uloge države u ekonomiji kroz sveobuhvatnu privatizaciju železnica, energetskih kompanija poput Gasproma i druge vredne imovine. Putin je u maju Kudrina postavio i na čelo nove i reorganizovane 25-člane grupe za ekonomsku strategiju. Mnogi ekonomisti su se nakon toga uplašili najgoreg – oživljavanja gajdardovske šok-terapije u još bržem pogonu. Sada je jasno da se to neće dogoditi. Kudrin i njegov pristup su odbačeni kao neefektivni.

nabiulinakudrinDrugi tabor je predstavljala šefica centrane banke Elvira Nabiulina. Oni su bili najkonzervativniji, tvrdeći da nisu potrebne nikakve reforme ili ekonomski stimulans. Prema njima, održavanje mirnog kursa pod dvocifrenom referentnom kamatnom stopom Centralne banke nekako će ubiti inflaciju i stabilizovati rublju, kao da je to ključ za otvaranje ekonomskih potencijala Rusije. Ustvari, to je ključ za sporo ubistvo ekonomije i povećanje inflacije.

STOLIPINOV KLUB
Treća grupa je ona koju su zapadni posmatrači najviše ismevali i omalovažavali, a sa Pentagonom povezani Stratfor ih je nazvao „čudnim kolektivom.“ Lično sam ih upoznao i pričao sa njima. Teško da bi ih neko dobronameran mogao nazvati čudnima.

To je grupa koja je nakon dva meseca dobila zaduženje Vladimira Putina da izloži svoj plan za novo pokretanje ekonomskog rasta u Rusiji. Oni su u suštini sledbenici strategije koju je Fridrih List, nazvao „nacionalnom ekonomijom“. Listov istorijski utemeljeni nacionalno-ekonomski pristup bio je direktno suprostavljen tada dominantnoj školi o slobodnoj trgovini Britanca Adama Smita.

Listovi pogledi su bili integrisani u ekonomsku strategiju Nemačkog Rajha, stvorenu u okviru Colferajna, tj. Nemačke carinske unije iz 1834, koja je ujedinila nemačko unutrašnje domaće tržište. Tom strategijom je do 1870. izgrađena baza za kolosalni rast Nemačke kao ekonomskog rivala koji je do 1914. pretekao Veliku Britaniju na svim poljima.

Pomenutu treću grupu, Stolipinov klub, na sastanku u maju 2016. zastupali su Sergej Glazjev i Boris Titov (na slici dole), kopredsedavajući Poslovne Rusije i ruski „poslovni ombundsman“ od osnivanja te funkcije u 2012. Titov i Glazjev (Putinov savetnik za Ukrajinu i druga pitanja) su osnivači Stolipinovog kluba u Rusiji. Godine 2012. Glazjeva je Putin, tada premijer, imenovao na mesto koordinatora rada federalnih agencija za razvoj carinske unije Belorusije, Kazahstana i Rusije, danas Evrozijske ekonomske unije. Titov, koji je i lider Partije rasta, uspešan je ruski preduzetnik koji se u poslednjim godinama okrenuo radu na unapređenju različitih državnih ekonomskih politika, često se glasno suprostavljajući Kudrinovim slobodnotržišnim liberalnim idejama. Važno je istaći da je Titov takođe kopredsedavajući Rusko-kineskog poslovnog saveta.

Važne indikacije o vrsti predloga koje će Stolipinova grupa iizložiti za podsticaj zamašnog ekonomskog rasta i suočavanje sa velikim deficitom osnovne infrastrukture, koji u dobroj meri smanjuje produktivnost preduzeća, nagoveštene su nizom predloga koje je Glazjev izneo u septembru 2015. na zasedanju Ruskog Saveta bezbednosti, ključnog predsedničkog savetodavnog organa.

Glazjev je tada predložio petogodišnju „mapu puta“ ka ruskom ekonomskom suverenitetu i dugoročnom rastu. Plan je podrazumevao jačanje otpornosti zemlje na spoljne šokove i strani uticaj i naposletku izvlačenje Rusije sa periferije i pozicioniranje u centar globalnog ekonomskog sistema. Ciljevi su uključivali podizanje industrijske proizvodnje za 30-35 odsto u periodu od pet godina, stvaranje socijalno orijentisane „ekonomije znanja“ kroz ustupanje ključnih ekonomskih resursa obrazovanju, zdravstvenom sistemu i socijalnoj sferi, kao i stvaranju instrumenata usmerenih na procentualno usklađeno uvećanje štednje i rasta BDP i druge inicijative, uključujuči tranziciju ka suverenoj monetarnoj politici.

Prvi prioritet Vašingtona i MMF 90-tih bilo je pritiskanje Jeljcina i Dume da „privatizuju“ Državnu banku Rusije kroz ustavni amandaman kojim bi bila osnovana nova Centralna banka Rusije – po uzoru na Federalne rezerve ili Evropsku centralnu banku – koja bi bila isključivo monetaristički entitet sa jedinim zaduženjem da kontroliše inflaciju i stabilizuje rublju. To je za posledicu imalo oduzimanje štampanja novca iz nadležnosti ruske države i njegovo vezivanje za američki dolar.

Glazjevljev plan iz 2016. takođe predlaže korišćenje resursa Centralne banke za ciljno kreditiranje poslovnog i industrijskog sektora subvencencijama u vidu niskokamatnih pozajmica (1-4 odsto), što bi bilo omogućeno kvantitativnim popuštanjem 20 biliona rubalja u periodu od pet godina. Program takođe sugeriše da država podrži privatni biznis kroz stvaranje „uzajamnih obaveza“ za kupovinu proizvoda i usluga po ugovorenim cenama.

Glazjev je takođe predložio kupovinu zlata u svrhu jačanja rublje, kao alternative de facto bankrotiranom dolarskom sistemu. Njegova ideja je da Centralna banka dobije zaduženje da otkupi svu proizvodnju zlata iz ruskih rudnika po trenutnim cenama kako bi na taj način uvećala zlatnu podlogu rublje. Rusija je danas drugi najveći svetski proizvođač zlata.

Očigledno je ruski predsednik shvatio da i najimpresivniji uspesi ruske spoljne politike mogu biti fatalno osujećeni neuspesima na polju ekonomije, ruske Ahilove tetive, kako sam je nazvao u jednom od članaka. Putinova najava od 25. jula ima potencijal da to promeni ako bude odlučno provedena na svim nivoima. Predsednik ima obavezu da jasno izloži svoju strategiju za narednih pet godina – inače veoma prikladnim vremenskim okvirom za procenu rezultata – što je i De Gol odlično razumeo – koji nema nikakve veze sa sovjetskim petogodišnjim planiranjem.

putintitovIznoseći pred društvo jasnu viziju njegove budućnosti, on (Putin) može aktivirati impresivne ruske ljudske potencijale da bukvalno ostvare neostvarqivo i preokrenu ekonomiju u istinski prosperitetan sistem, zasnovan na zdravijim temeljima u odnosu na monetaristički i neintervencionistički Zapad, koji je danas de facto bankrotirao.

Bravo, Rusijo!

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Standard

POSTAVI ODGOVOR

*