Вирус ког се плашио цео свет данас је биолошко оружје БРОЈ ЈЕДАН!

0

Иако се годинама сматра искорењеном болешћу, вакцина против вариоле вере се и даље се производи у свету. Само на помен великих богиња, људима се леди крв у жилама, па и не чуди што је и након 45 година, од када се последњи пут јавила епидемија, и даље број један на листи биолошких оружја.

Људи се већ дуго не вакцинишу против великих богиња, а што је болест мање присутна, то је популација мање имуна, објашњавају стручњаци. Због тога се вариола сматра најопаснијим биолошким оружјем. На другом месту је ебола, а на трећем куга.

Неке земље обнављају своје количине вакцине, док Светска здравствена организација ради предострожности располаже са 60 милиона доза цепива.

Данас вариоле званично нема, али се живи сојеви могу наћи у две лабораторије. Прва је у Америци, у Центру за контролу и превенцију болести у Атланти, а друга је у Руској Федерацији, Истраживачком институту вирусологије и биотехнологије „Вектор“ у Kољцову у Новосибирској области.

Бивша Југославија запамћена је као земља у којој се јавила последња епидемија вариоле вере у свету. Од ње је пре тачно 45 година у Србији званично оболело 175, а умрло 40 људи.

Знак за узбуну 14. марта 1972. године стигао је са Kосова. Епидемија је почела у селу Дањане код Ђаковице и проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд. Званична верзија је да је болест у земљу унео Ибрахим Хоти по повратку са хаџилука заправо никада није потврђена. Хоти је преживео, а прва жртва био је Латиф Мумџић из села крај Тутина, који је умро 10. марта без праве дијагнозе. Тек касније је утврђено – од великих богиња.

О тим данима сведочи примаријус др Радмило Петровић, сада у пензији, али у то време епидемиолог у Институту “Торлак”.

– До 27. марта све је држано у тајности. Људи нису знали шта се дешава. Чим смо на Торлаку под електронским микроскопом установили да се ради о вирусу вариоле вере, мој задатак је био да вакцинишем све људе који ће убудуће радити са великим богињама. То је било 15. марта 1972. године. Имао сам мале количине, али сам захваљујући познанству издејствовао око 300 доза цепива од Имунолошког завода у Хрватској, који је у то време производио вакцину против великих богиња – објашњава Петровић.

– Епидемија је трајала до 30. априла, када је декретом проглашено ођављивање да би се спасла туристичка сезона на Хрватском приморју. Мањих таласа оболевања било је до средине маја. Због те политичке игре, каснијег пријављивања и ранијег ођављивања епидемије, сумња се да је оболелих било више него што је званично заведено – каже др Петровић.

У току епидемије умрло је 40 људи. Најтеже је било на Kосову. Од укупног броја страдалих девет су биле бебе. Само дан након што је умрла медицинска сестра Душица Спасић, у Чачку је од великих богиња умрла њена вршњакиња Милка Ðурашић, такође медицинска сестра која је неговала Латифа Мумџића, али у Чачку. Душица и Милка биле су жртве вариоле међу здравственим радницима, од укупно шест, колико их је оболело. У филму Горана Марковића Душица Спасић била је инспирација за лик коју је тумачила Владица Милосављевић.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*