Владан Ракановић: Како дочекати пензију?

1

„Рано ми је сада да о томе уопште и размишљам“ – речи су већине запослених који нису догурали ни до половине радног стажа. Време међутим неумитно тече и како се старосна граница за пензију померила ка више, чак и они који су били близу пензије, сада могу да користе ту реченицу.

Старосна граница за мушкарце је 65 година живота а за жене се повећава на 62, с тим да је предвиђено да ће се и жене у скорој будућности изједначити с мушкарцима.

Ми као добри европски ђаци, само преписујемо од оних који нам кроје капу. Заиста у Европи, која година мање-више али је животна доб од 65, неки стандард. Чак и оне земље које имају нешто нижи праг за одлазак у пензију, повећавају га. Попут Француске.

Зашто? Чисто људско питање, које када се вратимо у прошлост делује као логично. Сетимо се времена када је се у пензију одлазило са 40 година стажа (мушкарци), а жене са 35. Шта је то значило? Да човек који се запослио као младић, је одлазио у пензију са око 58 година живота. Предвиђајући уобичајени ток живљења такав је пензионер могао да доживи и дубоку старост и да има времена за себе, породицу, унуке. Евентуално неки нови посао који би радио из пензије. Као што су обично чинили пензионисани рудари, ватрогасци, полицајци и војници, који су често одлазили у пензију чак и пре навршене 50-те године живота, због бенифиција везаних за услове рада.

Занимљиво је поређење код жена. Оне су раније за породиљска одсуства имали евентуално 20-так дана пре порођаја и 100 дана након рођења детета. Долазиле су на посао са „стомаком до зуба“ и радиле посао без икаквог роптања. Готово невероватно делује податак да је породиљско боловање било управо то. Боловање. Никакве надокнаде или помоћи, већ умањена плата као што и следује за свако друго боловање. Хоћеш да будеш запослена, да будеш мајка и жена? Трпи! Тако да се тих 35 година стажа с колико су завршавале радни век, свакако и заслужило и зарадило.

Сада се породиљско одсуство може код жена развући и на скоро две године, ради очувања труднуће и касније због бриге о беби. Новац који добија свака мајка је посебна прича. Оправдано због повећања наталитета, али углавном то користе они код којих наталитет и није неки проблем.

У оним (тежим) условима, рађало се више деце, мада мислим да за то нису разлог  трудничка боловања, радно окружење и остале ствари везане за посао, али није безначајно.

Да се вратим на питање зашто се одлазак у пензију померио? Пензије су у свим државама, највеће але буџета. Сваки месец или како је већ одређена исплата, држава мора захватити из бунара толико да се некад упита да ли ће бунар пресушити. Такав страх је оправдан у време рецесије, дефицита, и незапослености, какви су сада готово у целом Свету. Ми смо за време ничим оправданих санкција, такво искуство имали. Није било новца за ишта више сем за пуко преживљавање државе, тако да не само да нису исплаћиване плате, већ и пензије. Касниле су месецима, а биле су потребне године након ратова па да све дође на своје. Данас се управо ради баланса буџета пензије исплаћују у року од недељу дана, да не би  једнодневна исплата  угрозила систем.

Повећањем радног стажа и година за одлазак у пензију, растерећује се буџет. Запослени су већ робови, тако да ставили им један ланац више и неће толико да примете. Роб је роб.

Услови рада и ако су бољи, него раније, животни век је због стреса краћи. Држава је само на добитку, јер не мали број запослених на жалост и не дочека своју прву пензију. Цео живот привређују и од плате им се огромна средства сливају у пензионе фондове, да би када дође време да добију део колача, добили само исплату погребних трошкова.

Светли пример је Русија. Тамо се слично некадашњем моделу у бившој Југославији, у пензију одлази са 55 (жене) и са 60 година (мушкарци).

Ми смо само у размишљању између Истока и Запада. Заправо смо гори Западњаци од Западњака. Ако је Европљанин крвав до зглобова, Србин ће бити до лаката. Да се покаже већим Европљанином и послушником.

Решења за запослене како до пензије:

  1. Повратак на село. Сам свој газда.
  2. Постаните приватник. Сам свој газда.
  3. Уплаћујте лото.
  4. Одселите се у Русију.
  5. Радите, савијте врат и будите сретни што сте ту где сте. Можда вам се посрећи.

 

Владан Ракановић

Патриот

 

 

1 КОМЕНТАР

  1. Добра држава брине о најмлађима и најстаријима. Твоја логика је да труднице раде до порођаја, да породице не добијају дечији додатак, као и да се пензионери избришу као трошак државе. Држава је ту да брине о најслабијима. Зато постоји. Они нису трошак. Трошак су огроман политички “кадар” и бахаћење истих. Изгледа да држава треба да постоји због њих, јер остали су оптерећење за буџет…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*