Владан Ракановић: Муке по Срби

1

Прича која следи, истинита је. Невероватна. Баш онако за рубрику “Веровали или не”, или за филмски сценарио.
Срба је био скроман човек и никад није имао превише, углавном је имао мало. Имао је велику породицу и били су као и многе друге велике породице, посвећени себи. Срба је имао и пуно комшија, а неке његове комшије нису гледале на њега са симпатијама. Те комшије имале су много, али су незасито желели још више, и то на Србину штету. Дошли су једног јутра и опљачкали Србу. Не само да су га опљачкали, него су му побили пола породице, жене силовали, децу сакатили. Полицајцима је требало доста труда, али су успели да похватају комшијску банду и да злочинце колико толико казне. Одређена је чак и новчана одштета, коју су требали да плаћају Срби.
После не толико дуго, злочинци су ослобођени и охрабрени “никаквом” казном, почели да смишљају ново злодело. Поново су оснажили и постали јачи од полиције. Већ по навици, ударили су и на Србу. Овај пут кивни и на то што је Срба био тужитељ у претходном случају, још више су упропастили његову породицу. Овај пут су чак и неке Србине рођаке довели и највише преко њих Србин дом уништавали. Полицији је овај пут требало више, јер је и сама била на мети ових вандала; ипак победила их је. Кажњени су много више него прошли пут. Опет им је одређено да Срби плате штету коју су му нанели.

57000_vest_srpska-vojska-prvi-svetski-rat

Треба се сад вратити мало уназад и подсетити на ону прву штету коју су плаћали. Од опљачкане имовине, не само Србине већ и остале нејачи на коју су ове барабе удариле, градили су себи кућу. Лепу. Чисту. Мирисаву. Годишње “алиментације” које су им биле одређене на име одштете биле су више симболичне, него реалне, али суд је донео такву одлуку.
Штету су престали да плаћају када су се поново осилили и напали и по други пут Србу, а од поново опљачкане имовине њихова кућа се брзо обновила и постала најлепша у селу. Толико је била лепа и доносила вишак да су чак и Србина деца почела да иду у ту кућу и послују по њој. Углавном на неким служавским и коњушарским местима.

Да је Срба био мудрији можда не би се десило, погађате већ шта? Трећи пут је се Срба нашао на мети ове погани, али овај пут је и полиција (гле чуда!) била на страни тог зла. Од друге похаре прошло је већ доста времена, па је Срба мало и заборавио шта значи бити свој и како се бранити. Поготово јер је и у својој кући имао поткопаваче и зле гласе, који су га још више слабили. Овај пут није било полиције да Србу спасе. Срба је био сам и добио је велике батине од којих се није опоравио. Порушили су му зидове на кући, а део његове дедовине одузет је и дат пријатељима зла. Срба је дигао главу, тражећи и овај пут правду, али није имао ко да му је да. Чак су ти неваљалци од Србине имовине коју су однели почели да одвајају и позајмљују Срби да оправи своју кућу. Тако да је неком чудном игром судбине, Срба од жртве постао кривац, а од тужиоца, тужени.

Бог зна.

Да објаснимо оно што вам је вероватно већ јасно, а има ли кога да му није?!?

Karikatura_iz_1918

Срба је наша Србија. Несој који је Србу нападао јесте Немачка (Аустро-Угарска), а полицијци су некадашњи наши савезници (Енглези, Американци, Французи…).
Истражујући по државним архивама, и оне, и оне пре оне, и ове садашње Србије, то питање око дуговања које су Немци били дужни да плате, никако нисам дошао до одговора, ко је то, када и зашто то стопирао. Било са наше или са злочиначке стране. Наишао сам бар што се тиче одштете од Другог рата, на много прича и гласина. Без одговора ипак. Приче и гласине су ипак само трагови у ваздуху, а писано сведочанство је очигледно негде у подруму. Мислим да нема већег задатка, поготово јер нам се Немачка чини као неки вајни пријатељ сада, и не знам какав поверилац, подсетити тог пријатеља (како коме) на оно што је дужан. И то још од 30-тих година прошлог века.

18902865_853390391504561_1945681855_n

На име ратне одштете, како то стоји већ у документима која су потписивана у Хагу, Женеви и Паризу од 1928-1929. године, Немачка је била дужна да плати Србији сваке године у просеку око 2.100.000 рајхсмарака, и то све до 1966. године, док је исплата од 1967-1988 (када се завршавао по уговору рок за исплату ратне штетет из Првог рата) био нешто нижи, и износио је око 1.600.000 рајхсмарака годишње. Никаквог кашњења није могло бити.

620x357
Као што је наведено, Немачка је те обавезе испуњавала до почетка Другог Рата, а гласине кажу да је тај новац коришћен за градњу неких зграда у Београду и да се не мало богатих Срба тиме окористило? Ништа конкретно. Само гласине. Додуше гласине које подсећају на стално понављану лекцију, да смо најгори сами себи.

Штета од Другог Рата је доста помињана, али и за њу не постоје валидни докази ко је и зашто, са наше стране заћутао.

18928467_853390394837894_1289057880_n

За Трећи Рат не смем ни да помињем. Косово. То једино да нам поклоне, јер нас никакав Суд сем Божијег не може одбранити.

Немци предвођени својим новим пајташима Америком и Енглеском, и након ратова су нам силовали Земљу и нас саме. Зајмовима преко ММФ, и сакаћењем економије. Они више и не морају да се појављују с оружијем, њихово оружије је  наша ћутња.

Срби, не заборавите. Макар толико. Не заборавите да сте сами. Не заборавите да вам је неко дужан. Много дужан. Толико дужан да сте немоћни да ишта урадите сем да почнете од почетка. Бар вам је део дедовине остао. Неко нема ни толико.
Чујем приче да ће можда “он да реши и то питање дугова из претходних ратова, као што верују да ће решити и све друго. Нереално.
Оно што је реално, јесте да Влада изнесе на видело јавности, оно што је у подрумима. Црно на бело. Ко, када и зашто је заћутао и “опростио” дугове, мада се они не могу опростити.

18983197_854030681440532_135365469_n
Да ли ће неко сести за сто са Немцима (као и осталима којима је одређено да плаћају ратну штету) и почети да враћа макар тако оно што нам је отето.
Ми немамо право да заборављамо дугове од ратне штете. И ми смо дужници. Дужни смо и прецима, и себи и нараштају.

Аутор Владан Ракановић, Патриот

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*