Vladari iz senke: Ovo je 5 najmoćnijih porodica sveta (FOTO)

0

Verovali ili ne u ideju o lutkarima iza kulisa globalne politike, moć ovih pet porodica ne može se osporiti

Već vekovima navodno „suvereno vladaju svetom“, inspirisali su razne teorije koje neki smatraju istinitima, a neki zaverom. Ipak, verovali ili ne u ideju o lutkarima iza kulisa globalne politike, moć ovih pet porodica ne može se osporiti.
1. Porodica Rotšild

nathan-rothschild_14823148437

Porodica Rotšild već duže vreme smatra se najbogatijom porodicom na svetu. Procenjuje se da su vlasnici oko 500 milijardi dolara vredne imovine, a neke procene kažu da upravljaju sa 100 triliona vrednim finansijama.

Od šezdesetih godina osamnaestog veka, od kada je Majer Amšel Rotšild poslao svojih pet sinova u pet finansijskih centara, bili su na najvažnijim mestima svetskih finansija.

U 19. veku porodica Rotšild učvrstila je svoju poziciju globalne moći tako što su pružali finansijsku potporu monarhijama i vlastima na obe strane Napoleonovih ratova. Tadašnje novine opisale su ih: „Savetnici i finansijeri kraljeva Evrope i republičkih šefova Amerike“.

U današnje vreme pletu se teorije zavere koje kažu da Rotšildovi kontrolišu svet preko američke Centralne banke federalnih rezervi.
4. Porodica Rokfeler

img_1439387714

Porodično carstvo Rokfelerovih nastalo je tokom sedamdesetih godina 19. veka kada je Džon D. Rokfeler osnovao „Standard Oil Company“. Bila je to jedna od najvećih naftna kompanija svog doba, a sam Rokfeler bio je vredan oko 400 milijardi dolara čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u istoriji.

Legendarni američki predsednik Teodor Ruzvelt upozorio je da Rokfelera zanima stvaranje nevidljive vlasti. Otada su Rokfelerovi pomagali s izgradnjom sedišta Ujedinjenih nacijau Njujorku i aktivno su učestvovali u radu Bilderberg grupe.

Priča se da Porodica Rokfeler danas nastavlja svoje tajno delovanje kroz upravljanje velikim naftnim kompanijama kao što su ExxonMobil i BP ili bankama poput „Chase Manhattan Bank“.

3. Porodica Morgan

john-pierpont-j-p-morgan_14823148272

Porodica Morgan doživela je procvat kada je Džon Pijerpont Morgan, zajedno s Rotšildovima, pozajmio stotinak tona zlata američkim vlastima tokom bankarske krize 1893. godine. Zato što je kontrolisao najveće zalihe zlata u SAD, Morgan je finansirao stvaranje najvećih američkih kompanija poput AT&T i General Electric.

Jedno kraće vreme je finansirao i istraživanje Nikole Tesle.

Zbog velikih veza s američkim ministarstvom finansija, pojavile su se teorije da su Morganovi naterali SAD na učešće u Prvom svetskom ratu kako bi zaštitili kredite izdate Rusiji i Francuskoj.

J.P. Morgan mlađi dao je Amerikancima zajam od 500 miliona dolara, a uzimao je i 1% provizije za sve što su njegove kompanije prodavale američkoj vojsci. Osim toga, kolaju glasine i da su Morganovi podstakli japanski napad na Perl Harbor tako što su obećali japanskim klanovima da će deliti zaradu od ratovanja.

Danas Morganovi poseduju najveću porodičnu zalihu zlata.

2. Porodica Du Pont Eleuter

eleuthre-irne-du-pont_14823148097

Irene du Pont bio je sin francuskog emigranta. Svoje bogatstvo stekao je nakon osnivanja barutane u Delaveru. Njegova porodica pustila je korenje u američkoj visokoj politici nakon što su, navodno, osigurali američku kupovinu teritorija Luizijane od Napoleona 1803. godine.

Do početka Prvog svetskog rata, kompanija Du Pont proizvodila je 40% svetskog eksploziva, a tokom drugog svetskog rata su sudelovali u projektu izgradnje američke nuklearne bombe.

Neki veruju da je porodica Du Pont do te mere utecala na američke vlasti da je samo zbog njih došlo do zabrane korišćenja marihuane i proizvodnje industrijske konoplje, kako bi se zaštitila proizvodnja najlona, jednog od najbitnijih proizvoda kompanije Du Pont.

Danas je ta kompanija jedan od najvećih svetskih proizvođača GMO semena, preko i stoji iza trezora sudnjeg dana gde se čuvaju primerci semenki biljaka za eventualni post-apokaliptični svet.
1. Porodica Buš

reuters-tri-kandidata_14794761528-1

Politička dinastija Buš, koja je svetu podarila dva američka predsednika, započela je Preskotom Šeldonom Bušem rođenim davne 1895. godine. On se prvi put susreo s političkom elitom kada je kao student Jejla postao član društva Lobanja i kosti.

Postoje glasine da je upravo Preskot stajao iza neuspelog vojnog udara 1933. godine koji je za cilj imao svrgavanje s vlasti predsednika Frenklina Ruzvelta. Tokom Drugog svetskog rata Buš je bio šef „Union Banking Corporation“, investitorske banke koja je na kraju zaplenjena zbog dokazanih poslovnih veza s nacističkom Nemačkom.

Preskotov sin Džordž H.W. postao je američki predsednik krajem osamdesetih godina prošlog veka, a njegov unuk George W. u dva mandata je sedo u Beloj kući. Obojica su započela sukobe s Irakom u kojima su ogromne zarade ostvarile kompanije kao što je Halliburton ili KBR, obe povezane s Buševima.

Porodica Buš smatra se najmoćnijom porodicom u američkoj politici, a imaju i basnoslovne svote u bankarskom i naftnom sektoru.

 

 

 

 

N1

POSTAVI ODGOVOR

*