ВЛАДИМИР ДРАГИЋ, ПРВАК У СКИЈАЊУ, СТРЕЉАН ОД КОМУНИСТА

0

Владимир Драгић (1916, Славонска Пожега – 1944, Београд), завршио је Другу мушку гимназију у генерацији са Ивом Лолом Рибаром. Сестра Олга, докторка медицине, била је левичар и шпански борац. Владимир је био велики спортиста, првак Србије у скијању, бициклиста, одбојкаш и голман у Београдском спортском клубу (БСК). Радио је у Београду као благајник у Јадранско подунавској банци, која се налазила у згради Југобанке. Имао је жену и двоје деце и живео у Балканској улици до бомбардовања 1944. Био је и потпоручник у резерви, служио је у Земуну у коњичкој школи 1938. На дан доласка совјетских тенкова 16. октобра 1944. Шумадијском улицом, Владимир им је доставио комплетан нацрт распореда противтенковске артиљерије која се налазила код железничке станице. Одмах иза њих наступала је Народноослободилачка војска, коју су дочекали и спремили им ручак у подруму. Међутим, истог дана по подне дошла су два млада партизана, наоружана пушкама, и ухапсила Владимира Драгића. Одведен је у један од квартовских затвора Озне у Улици Браће Недића.

Заточеништво

Породица га је пронашла с великом групом људи угураних у једну собу без воде. Супруга Босиљка је носила храну и воду сваки дан а 20. октобра, после ручка, све заробљенике су преселили у Баба Вишњину број 2. У Баба Вишњиној су били смештени до 29. октобра, а храну су им доносили рођаци. Ујутру, када му је однела доручак, супруга је у ходнику затекла врећу са стварима које му је била спремила јер јој је био рекао да ће их можда интернирати у логор. Тамо су се простирали непрегледни редови људи који су чекали да чују имена оних који су стрељани. Одлазила је неколико дана, али Драгића није било на списку. Чула је да се налазе неки затворени у Озни на Обилићевом венцу. На Бадњи дан 1945. године, читали су списак стрељаних. На њено питање одговорили су да онај „скијаш дебељушкасти” није на списку. Од тада породица о њему нема никакве податке.

У име народа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*