Владимир Kостић: Не трпим притиске, нисам потрчко власти

0

„Наравно, многи ми не верују јер сматрају да је председник Академије уједно и ‘потрчко’ власти, који је у обавези да тако нешто каже. Али заиста, нисам осетио ни меке, ни бруталне притиске те врсте. Ако би неко и покушао да нас на тај начин убеђује, сигуран сам да би ефекат био супротан“, рекао је он у интервјуу за „Политику“

Председник Српске академије наука и уметности Владимир Kостић каже да до овог тренутка није трпео, нити трпи никаве притиске да у САНУ уђу људи из власти.

„Наравно, многи ми не верују јер сматрају да је председник Академије уједно и ‘потрчко’ власти, који је у обавези да тако нешто каже. Али заиста, нисам осетио ни меке, ни бруталне притиске те врсте. Ако би неко и покушао да нас на тај начин убеђује, сигуран сам да би ефекат био супротан“, рекао је он у интервјуу за „Политику“.

САНУ која тренутно има 134 академика објавила је данас у овом листу позив заинтересованима да предложе кандидате за чланство у овој институцији, чиме започиње вишемесечни изборни циклус који се завршава изборним даном 8. новембра 2018. године.

Kостић скреће пажњу да је после прошлих избора озбиљно смањено чланство у друштвено-хуманистичким наукама те да је одељење друштвених наука угрожено, као и да је стање у Одељењу ликовних и музичких уметности, које, као и Одељење историје, има само 12 чланова, такође критично.

„Поједини тврде да је узрок томе асиметричан развој науке и да се свет суочава са сличним проблемом. Међутим, брига о равнотежи између области науке и уметности, као и између одељења, није актуелна измишљотина, она је одавно записана у Статуту, ми о њој морамо да се старамо“, истиче Kостић.

Према његовим речима, неравнотежа је драстична – 65 одсто је чланова у природно-математичким дисциплинама, 21 у друштвено-хуманистичким и 14 у уметничким.

Због тога је, како објашњава, уведено ограничење, па ће два најмногобројнија одељења у најбољем случају моћи да приме по једног или два члана, а отвара се могућност да одељења са изразитим падом чланства позову мањи број чланова из сродних одељења да им помогну при избору њихових кандидата и тиме допринесу веродостојности предлога.

„Морамо сви да схватимо да су избори најважнији, САНУ се мора посматрати као органска целина. Надам се да ћемо у томе бити успешни. Не буде ли тако, главни кривац бићу ја, коначно неко мора да сноси консеквенце“, каже Kостић.

Kритично питање је, додаје, и чињеница да је проценат жена у САНУ 9,7 одсто, имајући у виду да жене чине 50 одсто наше популације.

Он сматра да би чланови САНУ требало да буду и велики редитељи и глумци који су, како каже, мењали мизансцен својих области и најављује да ће у децембру члановима бити подељен текст као предложак дискусије о будућности САНУ, где ће и то питање бити директно отворено.

„Двогодишњи разговор могао би да резултира променама Статута. Наравно, ако је ово најбољи од свих светова, нећемо мењати ништа. Али се бојим да није“, закључује Kостић.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*