Vojna hunta uz pomoć bankara osvaja Belu kuću

0

Možda i najvažniji pojedinačni potez u svom dosadašnjem mandatu, s mogućim posledicama koje govore da nije reč o pukoj dvorskoj igri u Beloj kući, američki predsednik Donald Tramp povukao je prošlog petka, smenivši svog glavnog stratega Stivena Benona.

Time je — kako neskromno ili pak vrlo precizno reče sam Benon — okončano Trampovo predsednikovanje kakvo je bilo do sada.

Zašto je Tramp smenio Benona, i kakve će to posledice proizvesti po američku politiku? Zašto su neokonzervativci i ostali jastrebovi ohrabreni ovakvim razvojem događaja? Da li su generalska hunta i bankari iz „Goldman Saksa“ ponovo zagospodarili Belom kućom, kako tvrde pojedini američki analitičari?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i predsednik „Ist vest bridža“ Jovan Kovačić.

„Stiven Benon je bio glavni arhitekta Trampove izborne pobede“, podseća Obrad Kesić. „On je ispravno predvideo da je borba protiv političke elite i medija ključ za prikupljanje glasova ljudi koji su razočarani i frustrirani stanjem u Americi, i da će kandidat koji bude doživljen kao autsajder imati najbolju šansu da pobedi na izborima… Upravo je Benon formulisao antiglobalističku i populističku ideologiju Trampove administracije; kao takav, on je postao simbol borbe protiv političkog establišmenta“.

Kada je bio na vrhuncu svoje moći, neposredno pošto je Donald Tramp preuzeo dužnost u januaru ove godine, liberalni mediji poput „Vašington posta“, „Blumberga“, „Gardijana“, „Špigla“ o Benonu su pisali, svi koristeći praktično iste formulacije, kao o „najopasnijem čoveku u Americi“.

„Iz toga se vidi da je Benon žrtva, da je od početka bio meta establišmenta. Na kraju su se establišment i mejnstrim mediji pokazali kao mnogo jači od Benona“, navodi Jovan Kovačić, ukazujući da je „ogroman novac u pitanju“. „Niko nije želeo da dozvoli jednom Benonu da to ugrozi“.

Kako je došlo do Benonove smene?

Nazivan je najmoćnijim čovekom u Americi, „Tajm“ je objavio naslovnu stranu „Predsednik Benon“, ali on je, pošto je Majkla Flina na čelu Nacionalnog saveta za bezbednost zamenio H. R. Makmaster, pre nekoliko meseci izbačen iz najužeg sastava tog tela, da bi sad konačno i napustio Belu kuću.

„Benonov odlazak je posledica borbe više frakcija koje se nalaze u Beloj kući i oko samog Trampa“, objašnjava Obrad Kesić, ukazujući na takozvane globaliste kojima su bliski i nasleđeni pripadnici ranijih administracija, na establišment same Republikanske partije (doskorašnji šef kabineta Rajns Pribus i potpredsednik Majk Pens), na populiste koje je predvodio Benon, i na generale u vrhu Trampovog tima. „Te frakcije odmah su stupile u međusobnu borbu za kontrolu i nad spoljnom i nad unutrašnjom politikom. A ključni momenat nastupio je kada su članovi Trampove porodice i poslovni savetnici stali uz generale, čime je odnos snaga poremećen, i tako su uspeli da poraze Benona i tu populističku struju“, govori Kesić.

Na sličan način i Džim Džatras, bivši američki diplomata, ovih dana navodi da su Benona smenili, kako kaže, vojna hunta — generali Makmaster, šef Pentagona Džim Matis i Trampov šef kabineta general Džon Keli — i globalisti iz „Goldman Saksa“ (nacionalni ekonomski savetnik Geri Kon i ministar finansija Stiven Mnučin, a iz „Goldmana“ je i članica Saveta za nacionalnu bezbednost Dina Pauel), kojima Džatras pridružuje i Trampovu ćerku Ivanku i njenog muža Džareda Kušnera.

„Ovakvo tumačenje je brutalno, ali ima smisla“, komentariše Jovan Kovačić, naglašavajući značaj činjenice da se „Tramp okružio generalima i pukovnicima, koji ne mogu da ne budu vezani za vojno-industrijski kompleks“. „Samim tim što su vezani, a imaju moć u rukama, stvar postaje opasna, jer onaj ko proizvodi rakete, tenkove, želi da se to i troši“.

S tim u vezi, „Njujork tajms“ je nedavno otkrio Benonovu miroljubivu stranu, navodeći da je Benon, uprkos svom „zapaljivom nacionalizmu“, bio protivnik vojnih intervencija i pretnji vojnim intervencijama protiv Sirije, Severne Koreje, Venecuele… Da li to znači da Amerika s Benonom van Bele kuće postaje opasnija nego što je bila? Upravo takav zaključak može da se izvede iz pisanja portala „Politiko“, koji navodi su „jastrebovi obradovani Benonovim odlaskom“ i da je to „pobeda zagovornika tradicionalnije — i intervencionističke — američke spoljne politike“ koja će imati uticaja na američku politiku od Evrope do Bliskog istoka i Azije…

„Delimično je to tačno“, kaže Kesić, i skreće pažnju na to da je nepodeljenu podršku establišmenta Tramp dobijao samo kada je ulazio u vojne akcije, kao u slučaju bombardovanja Sirije. „Isto je i sa najavom novog plana za Avganistan… To je proizvod globalističke ideologije koja Ameriku vidi kao vojnu silu koja mora svima da nametne svoja pravila igre“.

Ipak, dodaće „Sputnjikov“ sagovornik, Benonov odlazak ne znači automatski i da je Tramp u potpunosti odustao od benonističke agende i na spoljnom i na unutrašnjem planu, već da će se posle Benonovog odlaska „usporenije ići ka ostvarivanju te agende, sa mnogim kompromisima“.

Na sličan način i Kovačić komentariše tvrdnju „Politika“ da će se, s Benonom van Bele kuće, ona odmah vratiti dosadašnjoj sklonosti ka intervencionizmu: „Još je rano za takvu ocenu. Moraćemo da sačekamo još nekoliko meseci da bismo videli kako će se stvari odvijati“.

Istovremeno međutim, naglašava Kovačić, Benonov odlazak predstavlja mnogo veću pretnju po Ameriku na unutrašnjem planu. „Tamo je sada poprilično vruće, što smo nedavno videli u Šarlotsvilu, i prisutne su svakodnevne tenzije na ulicama. Klasa koja je za Trampa glasala zbog Benona sad može da se oseti prevarenom i izdanom, a njihovu moć ne treba zanemariti, moć u smislu sposobnosti da naprave veliki problem. Reč je o onoj beloj Americi koja se oseća zapostavljenom i lišenom bilo kakve perspektive. U ovakvoj situaciji, mislim da možemo da vidimo još goru eskalaciju. Uz istovremeno prekrajanje istorije, rušenje spomenika… Sve to postaje ozbiljan problem, s elementima terorizma i nasilja. A mislim da vašingtonski establišment ovaj problem ne shvata dovoljno ozbiljno, iako ga je sam i izazvao“.

„Veliki problem za SAD je jezik mržnje koji je počeo da se koristi u političkim obračunima. U takvoj situaciji nema mnogo prostora za kompromise, a bez kompromisa se nijedan problem u SAD ne može rešiti. Čak i obični ljudi su među sobom podeljeni, a osnova podele izgrađena je na mržnji, naročito na levici, gde postoji visok nivo netolerancije i spremnosti na nasilje. Isto se dešava i na desnici, i to je jako opasno za američki politički sistem i za čitavo društvo, tim pre što se sad pokazuje da su i dalje prisutne rane još iz vremena Građanskog rata“, zaključuje Obrad Kesić.

Nikola Vrzić

POSTAVI ODGOVOR

*