Врата од Пила

0

Дубровник је у вријеме Републике имао само два улаза у град – Врата од Пила (са западне стране) и Врата од Плоча (с источне). И једна и друга састоје се од каменог и дрвеног моста, који је због безбједности сваке ноћи подизан, а ујутро спуштан…
Српска војска ослободила је Дубровник 13. новембра 1918. године. Прва је у град ушла 2. чета 4. батаљона 3. пука Моравске дивизије другог позива, под командом резервног пјешадијског капетана Милана Вл. Ђорђевића…
Општинско вијеће Дубровника, „тумачећи вољу цијелог грађанства“, донијело је крајем 1921. одлуку „да се град Дубровник видљивим знаком одужи Краљу Петру Великом Ослободитељу“ подизањем споменика међу вратима од Пила „гдје ће за вјечита времена остати потомству за успомену и завјет велико дјело ослобођења и уједињења у јединствену државу“. Израда рељефа у бијелом камену површине десет квадрата, са импозантном фигуром краља Петра Ι, на коњу и са соколом на руци, повјерена је Ивану Мештровићу, по чијој је замисли преуређен и читав простор од покретног моста на Пилама до врата кроз која се излази на Плацу, гдје је изграђено и степениште с лијепом балустрадом. Споменик је уграђен у градске зидине тачно изнад улаза на Плацу, с натписом: „Првом Југословенском Краљу, Петру Великом Ослободиоцу, Дубровник MCMXXIII“…

Prof. Stjepan Rozza, Srpska vojska na Jadranu – uspomene i bilješke, Jadranska straža 1926, str. 30:
„Они исти мири (тј. зидине), који су гледали и са којих је пуцњавом поздрављен цар Стеван Душан, дочекали су и поздравили војску још већег и силнијег владара, војску Краља Петра Ослободиоца.
На 13. новембра 1918. пристане жељезнички воз на грушку станицу окићену цвијећем и зеленилом, опкољену народом из града и околице. Предводио је Беле Орлове командант Милан Вл. Ђорђевић, син Владана Ђорђевића ауктора чувеног дјела ‘Quo vadis Austria’ и бившег министра Србије.
Старинa др. Перо Чингрија, народни борац и проповједник народног братства и јединства (предсједник одбора Народног вијећа за Дубровник), поздравио је српску војску и захвалио јој је на све њезине муке и патње и јунаштва за наше ослобођење. Изразио је своје весеље и одушевљење што је послије толиких тежња и чекања ПОБЈЕДНОНОСНО САШЛА НА МОРЕ…“

Узгред, Мештровићев три тоне тежак споменички рељеф, који су Дубровчани поставили у знак захвалности краљу Петру I Ослободиоцу, уклониле су усташе у јуну 1941. године, и вјероватно би га уништиле да Дубровник није био италијанска окупациона зона. Италијани су наредили да се рељеф брижљиво скине и стручно упакује, јер су намјеравали да га пренесу у Италију и дарују краљици Јелени Савојској чија је рођена сестра, кнегиња Зорка Петровић Његош, била супруга краља Петра I Ослободиоца (и мајка краља Александра I Ујединитеља). Рељеф је већ био укрцан на брод за Италију када је интервенисао предсједник Дубровачке општине Ј. Баљкас, захтијевајући да буде искрцан јер „Мештровићу још није исплаћена уговорена цијена од 14 милиона динара“. На крају је из Рима стигао телеграм да се рељеф „за сада“ спреми у неки градски магацин. Непосредно након Другог свјетског рата Мештровићев рељеф је пренијет у приземље национализоване палате бродовласника Боже Банца на Плочама. Тамо је прислоњен уза зид, окренут тако да се не види шта је на њему исклесано. Палата Божа Банца је 1948. претворена у Умјетничку галерију. Седамдесетих година, приликом реновирања просторија Умјетничке галерије (које су додијељене фолклорном ансамблу „Линђо“), рељеф је зазидан у шупљи простор иза новоподигнутог зида, гдје се налази до данас, што је познато само малом броју старијих Дубровчана…
Можда је сад права прилика да Србија покрене питање овог Мештровићевог дјела (док још није потпуно уништено) – да га Хрвати или прописно чувају и изложе да буде доступно јавности, или да га продају Србији гдје би могло бити заштићено и изложено у неком музеју… Мада знам да власт у Србији има преча посла, јер је ових дана у Скупштини на дневном реду Закон о трансплантацији који ће обавезати сваког грађанина Србија да самим рођењем постане донатор органа, па ће тако Србија, послије свих понижења, коначно постати и фарма органа за ЕУ и САД (у Црној Гори, пошто је напреднија, такав закон је, колико знам, већ усвојен)…

Srpska istorija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*