Вучић је постао председник Србије само са једном идејом – да елиминише Николића

1

Александар Вучић је, то је постало потпуно јасно, постао председник Србије само са једном идејом – да елиминише Томислава Николића. Након инаугурационог пријема у гламурозном стилу старог диктатора Тита више није имао следећи потез.

То је ситуација човека који је дуго стремио једном циљу, и онда када је тај циљ остварио, више не зна шта ће. И услед недостатка политичког смисла позвао је на унутрашњи дијалог о Kосову, остављајући да се то даље само од себе маркетиншки разради. То је потез далеко од сваког унапред смишљеног плана, какав је рецимо био маркетиншки Вучићев десант прошлог лета. Сетимо се разговра са грађанима од 6 ујутру па докле их има, сељење Владе у касарну у Нишу – узгред ту је „испливала“ Ана Брнабић. Једино двоје тадашњих министара који су све време спавали и јели у касарни са Вучићем били су Брнабићка и Зоран Лончар (не зна се шта је било са Вулином). Цела поставка је унапред брижљиво постављана – цео дипломатски кор је шетао по Нишкој тврђави, представника ЕУ је било толико да је изгледао да ће у тој радној недељи Србија прескочити три евроинтеграцијска степеника.

Међутим, након инаугурације ничег сличног нема. Вучић је са једне стране толико ушао у улогу премијера да не може да је напусти, а са друге та је улога напутила њега – сада на међународне скупове иде премијерка Брнабић. И тако је његов позив на унутрашњи дијалог о Kосову, постао бледа сенка ранијег маркетинга. Додуше, политичка сцена се и на то примила, што спонтано што вештачки и изјашњавајући се о Вучићевом позиву подигла ниво примећености председника у јавности.

Наравно, посебан је феномен како је ко тај „позив“ прочитао. Невладине организације и њихови гласноговорници очекују догађај конкретног формата, вероватно како би са њега могли да евалуирају за своје пројекте, укључе у разне спин – офф анализе, скрининге и остала чудеса новобирократских речника и процедура. Супротни део политичког спектра очекује нову Kнежеву вечеру на којој ће се разјаснити зашто цар Лазар није ушао у Муратову владу а могао је, те колико је отварања преговарачких поглавља са ЕУ у складу са потезима Вука Бранковића.

Да ли ће рецимо, Александар Вучић доћи за скупштинску говорницу, и полемисати о Kосову са опозицијом, не зна се. Имао је више таквих наступа својевремено Борис Тадић и још од тих времена, то није дијалог, то је демонстрација председникове доминције. Осим ако Вучићу опет, поједини од опозиционих посланика попут Санде Рашковић Ивић и Бошка Обрадовића не буду све време стајали са транспарентом „Није мој председник“, или лупали у клупе као радикали Федерики Могерини.

Такву неку опструкцију они су управо и најавили, одбијањем Вучићевог дијалога са тезом да он само тражи алиби за оно што (не)намерава да учини. Између осталог, сумњичи се и да ће избацити косовску преамбулу из Устава – иначе је често немогуће разлучити на јавној сцени ко говори о Вучићевом косовском дијалогу, а о расправи о уставним променама која се формално већ дуже води у склопу преговора са ЕУ.

Тако је и Драган Шутановац означен као Вучићев сарадник будући да је Демократска странка послала и Вучићу и амбасадорима ЕУ и јавности. предлог промене Устава. Наравно, не о преамбули, али по ДС још горе – о правосуђу. То је подсетимо, тема која је била окосница доласка Вучића и Николића на власт и Тадићевог пораза. Реформа правосуђа коју су спроводили Снежана Маловић, Слободан Хомен и Бошко Ристић уништила је унутаршњи демократски капацитет Тадићеве власти.

Има оних који су њоме били задовољни јер је реформа уклонила „кадрове из мрачног Милошевићевог времена“, али ти су малобројни. Шутановац и његов велеумни Политички савет на челу са Зораном Лутовцем сада предлажу промене код избора судија и тужилаца и слично, које вероватно ни у лудилу не би спровели док је ДС била на власти. Рецимо, да се искључи улога парламента у њиховом избору.

Невероватно је да су превидели колико је та неуспела реформа ДС, отворила врата томе да Вучић од 2012. до 2014. упрегне цело правосуђе у задобијање контроле над српским естаблишментом – над тајкунима, подземљем, службама и медијима, и коначно јавношћу тада високо стеченим рејтингом. И да потом кадрове управо Демократске странке или преузме ако је проценио да могу и даље да му служе, или одбаци. Тако да је покушај ДС да учествује у уставном дијалогу једнак томе да се пироман врати на згариште и понуди противпожарни план.
Вучић ће једноставно сачекати да му се са ставом о Kосову сви лепо наместе, како би он могао да поентира, неће бити дијалога неко његова критика свих, уз празно уважавање понеког попут патријарха. И могуће је рецимо и да све темпира за 30.годишњицу чувене Осме седнице Kомунистичке партије на којој је Милошевић дошао на власт – 26. септембар.

Аутор Јасмина Лукач, Демостат

1 КОМЕНТАР

  1. Hm,hmmm…od Vas,pomenuti “ diktator Tita“, je u poredjenju sa ostalim imenima, izravno “ maji deca“. Nije mu padalo na pamet, da nam,uvede pasose,da nam ogranici kretanje. Ako je i hteo nesto, nije “ se glasalo iz Bodruna“ i slicno. A, predmetnik u “ Srbskoj slozenici „, je predriblao Seselja,pa na kraju i Tomislava Nikolica,ea,doticni, ono sto ima, njegov „zemo“, Dodik,eki dan je odbio,da se rukuje sa americkom embahadorkom,poput druga,dijtatora Kima.Komunisti, nemaju nista sa ovom pricom,i nemogu da budu,ni jednoj vlasti pokrice, od 1.989. Godine. Tadiceva, vlast,mnije imala nikakav kapacitet, bila je slep sluzba, Djelicu,Dinkicu,mi dan danas nedodirljvi, u paketu, sa Bogoljubom,Miskovicem,Peconijem,Tijanom Ajfon u paketu.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*