Вучићева влада наставља са колонијалним економским системом

0

Многи детаљи у Вучићевом експозеу указују да влада и даље у високој мери намерава да спроводи колонијални неолиберални економски модел, а пре свега се мисли на наставак аранжмана са ММФ-ом и сарадњу са Светском банком, које су показале да нису заинтересоване за развој држава већ за њихову контролу. У прилог томе иде и Предлог Закона о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, који је ушао у Скупштинску процедуру.

Ове институције и даље диктирају многе детаље економске политике у вези мера штедње – боље рећи мера одрицања, ослањања на директне стране инвестиције, реструктурирање јавних предузећа ради лакше приватизације одређених делова, приватизације преосталих предузећа, осигуравајућих кућа, банака у државном власништву и слично што смо све могли да прочитамо у експозеу.

Оно што је потребно, а у експозеу га није било, је активна улога НБС у финансирању јавних инвестиција и развоја привреде, што је последица сарадње са ММФ-ом од стране ранијих влада у којима су учествовали СНС и СПС.

Да подсетимо да је у јесен 2012. на кратко укинута, па поново враћена независност рада НБС од владе коју у ствари треба читати као зависност од ММФ-а и Светске банке.

Елементи развојног модела економије у експозеу

Треба рећи да у експозеу има и одређених елемената развојног модела економије и делимичног отклона од неолибералног -колонијалног модела који би, уколико би се спровели, могли водити повећању приходне стране буџета. То поздрављамо јер је у складу са нашим програмским опредељењима. Са друге стране исказујемо резерву у смислу да ће влада и заиста кренути овим путем и у вези са тим даћемо наш коначни став по овим питањима након првих 100 дана владе.

Поздрављамо и коначно препознавање важности ИТ индустрије, потребу за подизањем капацитета телекомуникационе инфраструктуре и искоришћење мреже оптичких каблова у мрежи далековода. Са друге стране сматрамо да би било јако погубно да се ови стратешки ресурси у Телекому и ЕПС-у приватизују и дођу у руке страног капитала.

Проблем буџета је приходна, а не расходна страна

Намера владе је да смањи буџетски дефицит кроз смањивање расхода. Фокус фискалне консолидације који је наведен у експозеу је и даље у високој мери на расходној страни, тј. на смањењу трошкова што није спорно, али то има своје границе које су у протеклом сазиву владе већ пређене.

Највећи проблем Србије није расходна, већ приходна страна буџета. У Србији због погубне економске политике претходних влада већ дуже времена свакога дана пропадају предузећа, грађани остају без посла, смањује се обим пословања и ниво потрошње па самим тим и ниво буџетских прихода. Како ова држава намерава да опстане ако нема раста економије и нема пореских обвезника који ће напунити буџет?

кцизе бележе раст од 20,2% у односу на 2015. годину

Пад цене нафте на светском тржишту неутралисан је повећањем акцизе. Одатле приходи. Зашто нисте омогућили грађанима и привреди да искористе повољност пада цене нафте и обезбедили нижу цену горива?

Тако би услед веће потрошње имали раст пореских прихода по другим категоријама. Зашто је цена горива за преко 30 динара већа него у Републици Српској? То су питања на која очекујемо одговор, јер осим увреда и клевета, на ова и на многа друга питања нисмо добили одговор о приликом изношења експозеа Мандатара.

Информативна служба Српског покрета Двери

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*