Вулин поручио Скоту да гледа у своје двориште, амбасадор му одговорио са „тетком из Kанаде“

0

 

Вулинове чарке
Да се оваква ситуација десила једном, можда би прошла незапажено, али Вулинове „чарке“, нарочито са Сједињеним Америчким Државама (САД) и представницима те земље постале су уобичајене. Тиме он несумњиво скупља поене на унутрашњем плану, али истовремено одржава ситуацију кофликта са представницима Америке која Србији сигурно не иде у корист. У прилог томе говори и ранија изјава Скота у којој је сугерисао да изјаве појединаца понекад успеју да подрију бољи имиџ која је Србије у последње време успела да игради у САД.

Својим изјавама и иступима, Вулин успева да, иако седи у влади која је званично проеврсопска и окренута Западу, упорно води неку другу, своју политику.

Разумни људи…

Прозивки на релацији Вулин-Скот било је и пре петнаестак дана када је најпре Скот рекао да не зна „било ког разумног човека који би рекао да би пут министра Вулина у Јасеновац побољшао односе са Хрватском“, уз опаску да све стране треба да буду паметније, да Хрвати имају кривицу, и да би требало да буду „мало гласнији против свих израза прошлости који потичу из усташтва“.

Вулин је са друге стране истакао да не зна ниједног „разумног дипломату који мисли да је Србија колонија“, али и ниједног „разумног човека који мисли да Хрватска против усташтва треба да буде само мало гласнија”.

Од текста до „свађе“

Повод за расправу био је и Скотов твит, у коме је поделио текст „Вашингтон пост“-а са насловом „Српски министар одбране хвали осуђеног ратног злочинца“, уз коментар да „месеци рада на побољшању имиџа Србије у САД могу бити подривени једном изјавом“.

Kритика се односила, очекивано на Вулина, који је у Нишу држао говор, и у коме је навео да су сви који су бранили Србију „најхрабрији међу храбрима“, мислећи и на у том тренутку присутног генерала у пензији Владимира Лазаревића, који је био осуђен, а затим пуштен на слободу после одслужене две трећине казне у Хашком трибуналу.

– Чуди ме да амбасадор не види могућност подривања имиџа и претњу односима у томе што је Хашки оптуженик Анте Готовина саветник у Влади Хрватске или у ослобађању Орића – одговорио је тада Вулин.

Опасне изјаве

За препирку је још 2016. године послужио и догађај у коме је у близини куће оца председника Србије Александра Вучића у Јајинцима пронађено оружје. Вулин је тада прокоментарисао да су „проблеми који су кулминирали проналажењем оружја у близни куће оца премијера Александра Вучића у Јајинцима почели још у изборној ноћи када је Скот наводно разговарао са опозицијом“.
– Видео сам ту изјаву Вулина и једноставно немам речи, како да одговорим на то – рекао је тада Скот.

Осим америчког амбасадора, „на тапету“ министра војног релативно скоро је био је и амерички генерал Kуртис Скапароти, командант америчких снага и НАТО-а у Европи. Он је у америчком Kонгресу говорио о томе да је Србија подложна руском утицају, али је убрзо након тога министар Вулин оштро критиковао Скапаротија, између осталог рекавши да је амерички генерал оптужио Србију као опасност по Балкан.

Ово „неразумевање“, на крају је резултирало реакцијом Пентагона на цео случај, који је саопштио да су „дезинформације“ навеле српског министра одбране да критикује високог америчког генерала.

– У српским медијима почеле су да се појављују дезинформације којима је генералу Скапаротију приписана нетачна изјава у циљу распиривања српских осећања против њега и последично против Сједињених Држава – рекао је тада портпарол Пентагона Џони Мајкл.

 

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*