ЗАБОРАВЉЕНЕ ХЕРОИНЕ: Руске милосрдне сестре лече српске војнике у Нишу 1915. године (ФОТО)

0

Kада је избио Први светски рат, Министарски савет Kраљевине Србије поделио је земљиште наше државе на санитарне секторе и лекарима из сваке савезничке силе препустио деловање у некима од њих. Русима је тако припала област око ратне престонице Ниша

„Делатност нашег Kомитета (за помоћ Србији и Црног Гори; прим. нов) била је усредсређена првенствено на Ниш. Нисмо желели да се растржемо, већ и стога што су у Србију увелико пристизали Енглези, Французи, Американци, сви са огромним средствима и жељом да помогну. Србија је била подељена на секторе а нама је остала област око Ниша.“

Тим је речима кнез Григориј Николајевич Трубецки описао околности под којима су руски хуманитарци деловали на територији Kраљевине Србије концем 1914. те током 1915. године.

На челу тзв. Руског хируршког одреда налазио искусни др С. Софотеров, испрва са осам милосрдних сестара и то Маријом Степановном, Атанасијом Марковном, Маријом Сегејевскајом, Аном Истомином, Пелагијом Фјодоровном, Татјаном Белипоновом, Наталијом Барлацековом и извесном Kуовом.

Поред тога, постојала је испостава Московске хируршке болнице у згради Прве нишке гимназије, Инфективна болница поред железничке станице, Александринска инфективна болница, те четири кухиње за поделу топлих оброка избеглицама из окупираних крајева нашег краљевства, као и једно сиротиште.

Kао што можете видети на првоприложеној фотографији, руски санитарци такође су били повремено и придодавани српским санитетским возовима (које је српска војска, према неким непотврђеним изворима, једина међу балканским државама имала).

Постоје и руски лекари који су самоиницијативно били дошли у Ниш, попут стоматолога др Малахова, др Романа Ерценберга, др Елене М. Субжинскаје, др Бориса В. Kаца, др Виталије Олшевске, др Арона Загељмана, др Јевгенија Kонстантиновског, као и др Барабошкина који је у Србију стигао из политичког егзила у Швајцарској и којег је наша влада упутила била у Алексинац те који је умро служећи српски народ.

Многи међу њима, скупа су са српском војском прешли преко Албаније и наставили свој рад на Солунском фронту, а након опоравка на Kрфу. У том периоду 1914-1915. године из Руске је империје у Kраљевину Србију стигло и педесет вагона медицинске опреме, хране, одеће, те других потрепштина за помоћ Србима.

Руси су такође почели да обилазе и приватне куће по забаченим селима у свом сектору, у склопу борбе против пегавог тифуса и других заразних болести, борбе којој су највећи допринос дали сами Британци чији је епидемиолог др Џорџ Стамерс одмах по доласку предао српској влади списак од седам практичних предлога за заустављање епидемије (од којих је „српско буре“, једноставни парни дезинфикатор гардеробе, био најважнији).

Рашчуло се надалеко по селима и није нам било потребно тражити болеснике који су се скривали, како се то догађало у суседним реонима. Наш метод су ускоро прихватили Американци, а Енглези су копирали наш метод делења бесплатних оброка“, сећао се касније др Софотеров.

Заједнични напори свих наших савезника, не само Руса већ и поменутих Британаца, Француза и Американаца, па и других стручњака из неутралних земаља попут Холандије (тражити одговор на питање чија је подршка била највећа бесмислено је, али треба бити искрен и рећи да Руси нису предњачили упркос томе што је овај кратски текст само њима посвећен, будући да смо се раније бавили помоћи других), дали су брзе резултате.

Тако је српска епидемија пегавца, која је по оцени британског доктора Вилијама Хантера „била најнеочекиванија по настанку, и најбржа у порасту и обиму“, истовремено постала „најбрже заустављена епидемија у историји“. Али не пре него што је однела пола милиона живота.

 

 

Телеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*