Zaev: Albanac ima pravo da priča albanski, time Makedonija ništa ne gubi!

0

Predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev sazvao je vanrednu konferenciju za medije u sedištu svoje stranke, gde je predstavio program nove makedonske Vlade.
On je rekao da se program nove vlade zasniva na principima programa izborne SDSM i principima parlamentarnih stranaka, koje će biti deo vladajuće koalicije.

Kao strateške ciljeve buduće vlade, Zaev je naveo bolji život građana, ekonomski razvoj i integraciju Makedonije u EU i NATO.

– Vlada će uskoro biti formirana. Makedonija će biti država svih njenih građana. Izgradićemo jedinstveno društvo koje će podstaći dobre odnose između svih zajednica i neće podsticati tenzije. U prvih šest meseci mi ćemo preduzeti mere za povećanje plata – rekao je Zaev u sedištu stranke na posebnoj konferencii za novinare.

Zaev je izjavio da će nova vlada raditi i na sređivanju državne uprave ali raditi i na smanjenju korupcije.

– Dosta je bogaćenja funkcionera na račun građana – rekao je Zaev.

Konferenciju Zaeva prenose uživo mnogi portali na makedonskom i albanskom jeziku.

– Razumem zabrinutost građana na ulici kao rezultat propagande vlade, koja želi da ih zaštiti od onoga što sledi – odgovornost za zločin. Govorimo o jedinstvu i podelama. Ovo je opasna igra Nikole Gruevskog i nekoliko članova rukovodstva VMRO-DPMNE.
On je objasnio da će građani Albanci u Makedoniji biti ravnopravni u držvnim institucijama i da će moći da komuniciraju na maternjem jeziku, te da to ne znači samo za Albance, već i za pripadnih drugih manjina – Srbe, Bošnjake, Rome, Vlahe.

U opštinama u kojoj manjine čine 20 odsto od ukupnog broja stanovnika, oni će moći da se institucijama obraćaju na maternjem jeziku.

Zaev je negirao da će, kako je to, kako je rekao, neko želeo da predstavi da će u svim školama morati da se uči albanski jezik. Obećao je i da se po pitanju jezika ustav ni na koji način neće menjati.

Zaev je sa dve albanske partije, DUI i BESA, obezbedio parlamentarnu većinu od 67 poslanika od ukupno 120, ali predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbija da mu dodeli mandat za sastav nove vlade zbog „albanske platforme“.

Glavno pitanje je da li je Zoran Zaev pristao na sve kontroverzne zahteve albanskih partija, koji bi praktično omogućili federalizaciju Makedonije i, kako bivši premijer Nikola Gruevski tvrdi, popločaju put ka stvaranju „Velike Albanije“.

Ovim i dalje nije jasno odgovoreno na pitanje da li je Zaev pristao da, ukoliko uspe da formira Vladu, tuži Srbiju za navodni genocid nad Albancima između dva svetska rata, što je takođe bio zahtev koalicionih partnera koji su mu i dostavili Tiransku platformu.Podsetimo, Zaev je do sada vešto izbegavao da jasno kaže o kojim se sve stvarima dogovorio sa kolaicionim partnerima iz albanskih partija.

Zahtevi Albanaca su jasni: među njima su najveći ozvaničenje albanskog jezika na celoj teritoriji Makedonije, kao i kantonizacija i veća prava za albansko stanovništvo. Uz to, debata o promeni himne, zastave i grba, kao i imena same države ukazuje na cilj da Makedonija i zvanično albanizuje.

Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji“ u periodu 1912. do 1956. godine.
Albancima je do sada ispunjeno maltene sve što su tražili. Ohridski sporazum je praktično federalizovao Makedoniju. Međutim, kada se očekivalo da pritisci prestanu, oni su pojačani, pa je tako zvanično Skoplje 2005. čak dozvolilo Albancima da ističu albansku zastavu u oblastima gde imaju većinu.

Ispunjenjem albanskih zahteva pravi se veliki korak ka stvaranju tzv. „velike Albanije“, smatraju pristalice bivšeg premijera Nikole Gruevskog, koji uprkos tesnoj pobedi na nedavnim izborima (njegova stranka osvojila 51 mandat naspram 49 koliko je osvojila SDSM) nije uspeo da formira vladu baš zbog toga što nije želeo da ispuni kontroverzne albanske zahteve.
Makedonija se već dve godine nalazi u dubokoj političkoj krizi, a ovi izbori, koji su raspisani kao deo sporazuma četiri vodeće stranke uz posredstvo EU, trebalo je da ukažu na put izlaska iz krize, koja je dodatno podgrejana optužbama da je Vlada prisluškivala kako opoziciju tako i građane Makedonije.

 

 

 

Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

*