Zapad „krčka“ četiri podvale da Kosovo dobije stolicu u UN

0

Ono što bi bilo najizglednije u očima zapadnih centara moći jeste da se pritiskom na Srbiju izdejstvuje neka vrsta prihvatanja formule dve Nemačke. Bitno je zaobići veto Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. To mogu da učine samo preko Srbije, ako bi ona podlegla pritisku i pristala na gubitak Kosova i Metohije.

Takozvani predsednik Kosova Hašim Tači očekuje da samoproglašeno Kosovo ove godine postigne „istorijski“ sporazum sa Srbijom. Kako je rekao, taj sporazum ne bi morao da znači priznanje nezavisnosti, ali bi Prištini omogućio mesto u Ujedinjenim nacijama.

„Dogovor Kosova i Srbije za koji verujem da će biti postignut 2018. godine biće istorijski sveobuhvatan sporazum koji će rezultirati članstvom Kosova u UN“, precizirao je Tači u intervjuu za Rojters.

Išingerova licemerja

Iskusni diplomata Vladislav Jovanović za Sputnjik najpre podseća na predlog iz Nemačke i takozvanu Išingerovu formulu — dve Nemačke, koje se međusobno nisu priznale ali su postale članice Ujedinjenih nacija.

To je način da se izbegne forma direktnog priznavanja, napominje Jovanović, a u stvari je podvala koja bi bila učinjena prema Srbiji.

„To se pokušava preko takozvanog sveobuhvatnog obavezujućeg pravnog sporazuma koji, prema njihovom očekivanju, treba da bude zaključen između Srbije i njene odmetnute pokrajine. To je nešto što postoji kao stalna opasnost jer bi u tom slučaju veto Rusije i Kine bio zaobiđen, jer bi postojao sporazum Beograda i Prištine“, ukazuje Jovanović i dodaje da je u ovom slučaju teško verovati da bi bilo koja vlast iz Srbije mogla da pristane na tako nešto.

Nije zrelo za nacionalnegranice

Druga teorijska mogućnost koju navodi Jovanović jeste da se insistiranje Zapada na jedinstvenom slučaju Kosova zameni nekim drugim prilazom, na primer prilazom o neophodnosti uređivanja Balkana prema liniji nacionalnih granica.

„U tom slučaju bi nacionalno pitanje Srbije, Hrvatske, Albanije bilo rešavano tako što bi uključivalo i najveći broj njihovih građana koji trenutno ne žive na njihovim teritorijama. To je teorijsko mišljenje koje je lansirano iz Amerike pre nekoliko meseci od strane nekog profesora, ali nije naišlo ni na kakvu reakciju u samoj Americi, što znači da, barem u ovom trenutku, ako ne i uopšte, to nije zrelo“, tumači Jovanović.

Posmatrač bez nade

Treća mogućnost, prema Jovanovićevom mišljenju, jeste da Kosovo traži status posmatrača u UN, a ne punopravnog člana, kao što je svojevremeno imao Vatikan, pa onda neki oslobodilački pokreti.

Međutim, to rešenje je daleko od članstva, konstatuje taj iskusni diplomata, može da se gradi nada ili iluzija da će to jednog dana dovesti do članstva, ali ne mora uvek da se tako završi.

„Prema tome, u ovom trenutku ono što bi bilo najizglednije u očima zapadnih centara moći jeste da se pritiskom na Srbiju izdejstvuje neka vrsta prihvatanja te formule dve Nemačke. Bitno je u svemu tome zaobići veto Rusije i Kine u SB UN. To mogu da učine samo preko Srbije, ako bi ona podlegla pritisku i pristala na gubitak Kosova i Metohije“, sugeriše Jovanović.

Tako nešto nije moguće, niti se može očekivati, smatra sagovornik Sputnjika, između ostalog zato što to podleže referendumu, a referendum to sigurno ne bi potvrdio.

„Dakle, sve je u znaku neizvesnosti, a Zapadu se žuri jer ta crna tačka ne može tako dugo da stoji u centru Evrope, najuređenijem kontinentu na svetu, i da se mora zatvoriti ili da se preformuliše ceo slučaj i da se ponovo pregovara sa Srbijom ili da se napusti cela ta ideja pošto nije ostvarljiva“, tvrdi Jovanović.

Kosovo nema moralnu vertikalu

Palestina je svojevremeno dobila stolicu u UN, a Izrael je i dalje ne priznaje. Na pitanje da li je takva neka varijanta moguća za Kosovo, odnosno koliko su slučajevi Kosova i Palestine uporedivi, Jovanović odgovara:

„To bi onda trebalo da se odluči u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija dvotrećinskom većinom, a Generalna skupština je jako podeljena. S druge strane, popularnost Kosova kao samoproglašene države je u znaku opadanja, a ne u znaku porasta jer su se neke zemlje, doduše taj broj nije veći u ovom trenutku, već pokajale i počele sa povlačenjem priznanja“.

Proces traženja takvog nekog statusa u Ujedinjenim nacijama nije ohrabrivan daljim podrškama Kosovu kao nekoj nezavisnoj državi, podvlači Jovanović, a problemi koji se dešavaju širom sveta mogu samo da budu dodatna upozorenja zemljama sa kompaktnim nacionalnim manjinama da budu još obazrivije i da se ne priklanjaju stavu da je Kosovo jedinstven slučaj koji se neće ponavljati u drugim zemljama.

„Palestina je masovno podržana od strane takozvanog trećeg sveta, Pokreta nesvrstanih koji su na tome najviše radili. Takođe, Palestina ima diplomatske odnose i sa nizom drugih zemalja. Pritom, taj slučaj je od strane UN priznat kao otvoren, nerešen slučaj. Palestina i Kosovo ne mogu da se izjednače jer Kosovo nema tu moralnu dimenziju koju ima Palestina, s obzirom na sve ono što se dešavalo u prošlosti“, kategoričan je Jovanović.

Vreme ne radi za zapadne centre moći, već više radi za Srbiju, koja, prema mišljenju ovog diplomate, ne mora ništa da čini osim da drži do svoga prava i čeka da razvoj događaja dovede do sazrevanja neke druge okolnosti koja će prinuditi zapadne centre moći da izmene svoje dosadašnje mišljenje i da priđu rešavanju tog pitanja na način koji neće biti protivan interesima Srbije.

Nenad Zorić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

*