Запад жури да интегрише Балкан у НАТО и ЕУ

Мигрантска криза је почетак велике сеобе народа са Блиског истока и из Африке, каже бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић

0

Нисам сигуран да ће Србија на крају свог европског пута постати члан Европске уније, јер не верујем да би иједна наша влада признала независност Косова и Метохије, истакао је бивши шеф дипломатије Југославије Владислав Јовановић. На предавању „Србија и Република Српска у промењеним геополитичким приликама” закључио је да Запад жели „да нас преведе жедне преко воде” и да нас поистовети са Западном и Источном Немачком, што би водило ка томе да Косово добије место у Уједињеним нацијама.

„Запад је свестан да се на Балкану појављује Русија са својим интересима, као и Кина и Турска, и због тога жури да овај део Европе интегрише у НАТО и ЕУ. На том путу испречила им се криза Европске уније и потпуно је неизвесно да ли ће се процес европских интеграција Србије наставити. Наша власт би морала да води рачуна о томе и на време се послужи кочницом, јер је евидентно да Запад не држи овај део Европе у џепу”, истакао је Јовановић.

Говорећи о проблемима с којима се сусреће ЕУ, бивши шеф југословенске дипломатије навео је и мигрантску кризу, за коју је рекао да је само почетак велике сеобе народа са Блиског истока и из Африке. Јовановић је констатовао да милиони радника из Источне Европе нису довољни да „закрпе радне рупе у остарелој Западној Европи”. „Зидови који се подижу не могу да спрече долазак других народа. То није успело ни са берлинским, ни са кинеским зидом, па неће моћи ни са онима данас у појединим земљама ЕУ”, казао је Јовановић.

Упозорио је и да Србија у нову ситуацију међународних односа и усклађивања геополитика на Балкану улази потпуно неспремна, због чега би наша земља морала да осмисли стратегију развоја. Једна од прилика које се отварају, према његовим речима, јесте и да се коначно заокружи културни идентитет Срба који живе на Балкану. Као и други народи у региону, Срби би, каже, требало да одреде јединствен национални циљ, јер ако се то не уради, бесмислено је веровати да ће други водити рачуна о нашим интересима.

„Србија коначно мора да изађе из ослабљене ситуације која траје седамдесетак година и да се врати својим изворима и вредностима. Требало би да направимо стратегију очувања и даљег унапређивања тих вредности од језика до писма. То не значи заробљавање у прошлости, већ ослањање на историју да би се лакше и брже пролазило кроз садашњост”, рекао је Јовановић.

Говорећи о Републици Српској, некадашњи министар спољних послова навео је да је двадесетак година било интензивних покушаја да се са ње „огули део по део надлежности, до коске”, како би Босна и Херцеговина доживела централизацију и унификацију. То је, уверен је Јовановић, у последње време заустављено и Запад је коначно схватио да није могуће више „гулити” РС од надлежности и права, већ да решење морају тражити у оквиру Дејтонског споразума. „Важно је не испустити врапца из руке због голуба на грани и не дозволити да се даље слаби РС”, оценио је Јовановић.

Дејан СПАЛОВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*