Жарко Јокановић: Кинезу из Немањине

0

Сјајно је што си, током своје историјске посете Кини, трећи пут по реду потписао уговор за једну те исту пругу, која је по претходним уговорима требала већ да буде отворена претходне године. Када си прошли пут потписивао уговор добио си макету локомотиве, а сада ниси добио ни макету, тако да остаје само онај, буквално један метар пруге на три дрвена прага, који си свечано и помпезно отворио за потребе неке од бројних претходних предизборних кампања, доказујући да за тебе нема ни кампања без обећања, нити живота без кампања. А све су то иста… посла. Твоја…

Али, битно је да се ради. Од сто милијарди инвестиција, које си обећао у једној од претходних предизборних кампања, направио си петнаестак милијарди евра новог дуга, чиме си претходни дуг више него дуплирао, што те чини историјски најуспешнијим. Што је теби једино и битно. А, изградио си и више километара ауто-пута него Тито, што такође видимо, нарочито када се крпе рупе на оним деоницама које си недавно свечано отворио. У сврху једне од предизборних кампања.

Срећом инвестиције цветају. Нема везе што се страни кредити, које ћемо ми отплаћивати, називају инвестицијама и што се милиони евра плаћају из буџета страним инвеститорима за свако отворено радно место. Толико су људи позапошљавали да како ти рече, у свом историјски истинитом говору – више не можеш наћи незапосленог човека у Србији. Као што се не може наћи ни запослени или пензионер, којима ниси историјски подигао плате и пензије, методом узимања из џепа. Али није битна суштина – битан је маркетинг. Зато је теби сад мало ова нова фотеља у коју ћеш засести без свечане инаугурације – јер, иако волиш почасти, бојиш се демонстраната, који те баш и не воле, кварећи твоју исконску жељу да те сви обожавају, хвале и величају. Али, немаш ти те среће, као твој колега Ким Џонг Ун – да ти баш сви грађани буду ботови. Судбине ли проклете. И зато пушташ буве да новог премијера нећеш бирати сад, иако кад ти одеш, тј. кад оде премијер, по Уставу – влада је пала. Ал, ко шиша Устав, када си ти и Устав и закон. И подзаконски акт. То ’’акт’’ – у твом случају – има баш симболично значење. У контекту бајке о царевом новом оделу.

Али, није ти лако. Послушника имаш на претек, а с паметнима си у дефициту. Зато и мораш све сам. Од Србије си направио лизинг компанију. Неки су дупелисци, а неки раде на лизинг. Кажу да преко 100.000 радника ради на лизинг и да немају ни минимум гарантованих радничких права: не знају колико дуго ће радити, зарада им испод минималца, немају топли оброк, боловање, годишњи одмор, ни породиљско… И ниједан пропис у Србији, коју свесрдно рекламираш као земљу јефтине радне снаге, не регулише овај проблем. Јер, министар рада се свакодневно бави ратом, наизменично ратујући са Албанцима, Хрватима и Бошњацима. На опште задовољство радника, који се, послушношћу јагњади, претварају у робље. Док не утихну скроз… Док се сви не самоподаве у твом најновијем епохалном обећању да ће плате до краја године бити повећане 10% – што значи да ће сигуно бити смањене, јер код тебе свака изговорена реч има супротно значење. И по томе си, сасвим сигурно, ушао у историју, ако ни по чем другом ниси. А – ниси.

Зато те поздрављам твојим традиционалним поздравом:

Од председника до премијера – клати се твоја каријера.

Заувек ваш

послушни грађанин,

Срба

П. С.

После оних оштрих пацки Француској, сада исте да упутиш Кинезима. Јер су те на групној фотографији поставили на последње место, у трећем реду десно. А не у центар, ко некад друга Тита. Како ти мислиш да ти доликује.

БЛИЦ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*