Жарко Видовић: ЦИВИЛИЗАЦИЈА И КУЛТУРА

0

Цивилизација је „комплекс институција“ (сплет установа), тј. систем радних и других потреба и правила свакодневнице, озакоњених обичајима или законом установљених (а онда обичајношћу, Sittlichkeit, познавањем, навикама и обичајима устаљених) и зато је природно што установе (цивилизацијске) нису предмет и феномен (надвремене) историје, него науке (или правне или друштвене науке, етнологије, социологије, „свакодневног живота“ нека цивилизације). 

Цивилизација је, дакле, contrat social, организам или „тело“ установа, договорених или уобичајених (па озакоњених) институција једног народа: здравствених, просветних, сигурносних, војних, правних, судских, законодавних, културних, нагонских, трговачких, производних, вођених знањем, обичајима, па и навикама „природе људске“, па и без свести!

(док је култура…?)

док је култура творац цивилизације!

Цивилизација је целина, целовит сплет у (комплекс институција), кје су „тело свакодневног живота“ једног народа у његовим установама, тј. нагонима, знањима, навикама, обичајима, свакодневним, па и у изузетним потребама свесни субјект цивилизације, изнад цивилизације (изнад „тела“ у његовим), дакле — изнад људске (у навици чак и несвесне) природе знања, јер култура (систем вредности-смисла) је софиа, свест, феномен (присутног-презент) осећања смисла, суочење с идејама (платонским и хришћанско-платонским), са стварношћу илузија-идеја-Луче. 

Култура је култ смисла, гајење духовног искуства (сећања на осећање) бића које настоји да себе, као личност, дефинише смислом (могућим само у осећању смисла!). Зато је култура изнад аутоматизма цивилизације (снажне и у знањима ефикасне колико и навикно аутоматске и несвесне).

Култура је свестан систем вредности, свесна улазница у цивилизацију, у систем установа сигурних колико несвесних (непотребно свесних) навика и знања.

Култура је феномен личности-духа (а не искуства науке о којем и мислимо тек кад смо на мисао подстакнути свешћу осећања)!

Култура је изнад „тела“ тог (у ту-и-ту цивилизацију ураслог, навикнутог) народа. Култура је — осећањем смисла те цивилизације — у повременој појави личности (у њој смисла — иначе „отуђене“, бесмислене, а цивилизацијским навикама и установама дсциплиноване — индивидуе знања и навика), те криза једне цивилизације (духовна криза! у цивилизацији?!) настаје ипак — не у самој њој (цивилизацији), него — кад она изгуби везу са духовним (културним) утемељењемм,са културом (вером, историјском свешћу човека као члана морално-историјске заједнице).

Ту кризу је немогуће савладати самом цивилизацијом никаквим установама, јер човек гради цивилизацију само кулутром — свешћу, жртвом своје (зналачке, навикне) индивидуе — савлађује своју телесну земаљску природу.

Култура — биће у свери осећања-свести-трансцендентције-духа-идеје — гради и храни природу самог човека, културом оспособљеног да не буде само корисник, него и градитељ цивилизације!

***

Навика није култура (дух, осећање, духовно искуство, сећање на осећање), него знање, и то тако сигурно,
– да је свесна контрола, тј. свест тога (већ стеченог) знања (навике у служби или употреби установе) не само непотребна, него,
напротив, делује као сметња ефикасној радиности, тј. кориштењу станова, технике, дисциплине, радних правила,
– па технички високо образованом и снабдевеном није ни потребна пословна свест, јер би му она само сметала!

***

Цивилизација, њеним установама знања и навике, метафизика — приписује и њену културу (и историју), као „надградњу, творевину“ цивилизације, која је тобожња материјална „база“ историје и културе, мисао коју „биће“ („база“, сама цивилизација) има „у тој култури“ о себи!

***

* Метафизика је — посебно као филозофија историје! — заиста зофос (на грчком значи: запад и мрак)! 

* док је фило-софија — мудрост „духа и осећања“ (па и самог, али актовног сећања на осећање) — мудрост искуства вере, наде, смисла, љубави. 

Историја је, дакле, појава личности вођене осећањем смисла, „тајног промисла“ (ЛМ, П, 1-10), то је као „предмет и тема“ науке могућа таман колико и личност: дакле, никако!

Жарко Видовић, БИБЛИО-БИО-ГРАФИЈА 1948-2015, (стр. 208-211), Задужбина Жарко Видовић, Београд, 2018.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*