Žarko Vidović: Jezik Slovena (i Srba) izgubio svetost koju je stekao misijom slovenskih apostola Kirila i Metodija

0

Reč Slovo (kao prevod za Logos) potiče od slovenskih apostola, sv. Kirila i Metodija: oni su, nema sumnje, veoma dobro znali šta znači reč Logos, pa su znali šta čine kada su – zasnivajući slovensku pismenost i književnost – odabrali reč Slovo (ili je možda stvorili, za „Slovene“?) da njome ukažu na istu sadržinu na koju je i u tadašnjem jeziku obrazovanih Grka ukazivala jovanovska i crkveno-saborska reč Logos. Slovenski apostoli sv. Kirilo i Metodije su jemci da je reč Slovo tada imala isto značenje kao i Logos (jovanovska i crkveno-saborska reč Logos!).

Danas je, međutim, ta reč izgubila to svoje (jovanovsko…) značenje i spala na isto značenjsko siromaštvo kao i reč „logos“ u zapadnoj sferi teologije (metafizičke): „reč, pismeno, znak, rečenica, govor, beseda, razum, račun itd.“, pa je tako i Vuk pristao na to siromaštvo kad je Novi zavjet prevodio sa nemačkog i latinskog teksta! Ili: jezik Slovena (i Srba) nije uspeo da sačuva onu svetost koju je stekao misijom slovenskih apostola i Svetoga Save, svetost koju ima grčki tekst Novog zaveta. Tako se i u samom jeziku ogleda pad, izazvan, doduše, samim ratom: Rat za srpski književni jezik i pravopis!

Žarko Vidović: „Ogledi o duhovnom iskustvu“, str. 44, Sfairos, Beograd, 1989.

POSTAVI ODGOVOR

*