Заставина пушка о коју ће се „отимати армије у свету“: Серијска производња на дугом штапу

У Застави оружју управо је, грме" домаћи медији, завршен развој нове модуларне аутоматске пушке која ће ускоро бити представљена државном и војном врху.

0

Такву пушку, наводно, нема ни једна друга земља, па ће се „за њу отимати све армије света“. У Застави оружју се, међутим, не оглашавају, нити, како сазнајемо, намеравају то да чине. Напротив, чуде се шта их је снашло. То, опет, не значи да се у Застави не ради на развоју тог модела. А реч је о аутоматској пушци са изменљивим оквиром и цевима, што јој омогућава да користи два различита калибра метака, од 7,62×39 и 6,5×39 мм „Грендел“ (назван по америчком проналазачу који га је патентирао). Пушка је, као и већина Заставиног пешадијског наоружања, израђена по систему „Калашњиков“, али има НАТО кундак, односно телескопски преклапајући кундак од полимера, који се скраћивањем, и(ли)продужавањем, прилагођава стрелцу.

Нова аутоматска пушка јединствена је по томе што користи метак калибра 6,5×39 мм, чија је предност што изазива мањи трзај при пуцању. Тај метак се, већ годинама уназад, производи у фабрици Први партизан у Ужицу и углавном се извози на тржиште САД, где се већ готово деценију и по примењује, али искључиво као ловачка муниција. Метак „Грендел“ се и у Финској, и још неким државама, користи за лов, али нигде као муниција за пешадијско наоружање. Поред преклапајућег полимерског кундака, пушка има магацин капацитета 340 метака, те нови скривач пламена „на устима цеви“.

Упркос предностима које би нова пушка требало да има, а што ће моћи да се види тек након испитивања техничко-технолошких и стрељачких карактеристика, озбиљнија серијска производња у догледно време није изгледна, јер Застава неће имати за кога да је производи у већим количинама. Војска Србије је мала и сиромашна да би у свој систем наоружања могла да уврсти веће контингенте најновије Заставину пушке, чиме би крагујевачкој фабрици омогућила иоле озбиљнију производњу. Зато су очи упрте у веће и богатије светске армије, али предуслов за то да се у систем њиховог наоружања уврсти нова Заставина пушка, што је, иначе, дуготрајан и нимало јефтин поступак. Зато су (про)цене домаћих „аналитичара“ да ће се за нову Заставину пушку „отимати светске армије“, према мишљењу познавалаца ове проблематике – неозбиљне. Извеснија опција је да се нова аутоматска пушка, у догледно време, производи у ограниченим серијама, и то за мање, односно специјалне војне јединице.

Колико „коштају“ поклони

Ако српски „фијат 500Л“ не може у Русију руски „мигови 29“ (ускоро, можда, и белоруски) могу у Србију. Путин је у овом случају предусретљивији, те ће у наредних неколико седмица потписати указ чиме ће бити створени услови да шест расходованих ловаца долете у Србију. Реч је о „поклону“, који ће Србију да кошта 185 (или 200 милиона долара), колико износи цена ремонт тих летилица. Има индиција да би „мигови“ могли да буду ремонтовани у Ремонтном заводу „Мома Станојловић“, што би одговарало и Русима који ће у Србији имати центар за ремонт авиона и хеликоптера. Оно што, међутим, забрињава, јесте то што се не зна какве све обавезе Србија преузима најављеном, или већ уговореном, војнотехничком сарадњом којом су, осим укупно петнаестак расходованих „мигова 29“, предвиђени и поклони у виду противваздушних система одбране, затим 30 тенкова Т-72, као и 30 оклопних возила БРДМ-2. Ако се апстрахују пропагандни ефекти оваквих информација, чини се да сувисло звучи питање: колико ће Србију да коштају аранжмани ове врсте?

Зоран РАДОВАНОВИЋ, ДАНАС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*