„ЗАШТО ДА ДАМ ДВА ДИНАРА“ Почела је наплата кеса у продавницама, а купци носе ствари у рукама и ПСУЈУ

0

Почела је наплата кеса у „Схоп&Го“ радњама трговинског ланца „Делез“, а купци нису баш ради да плате два динара, па поједини купљену робу носе у рукама.

Навике се тешко мењају. Оно што је до недавно било бесплатно, а и даље је у већини трговинских радњи, купци не желе да плате макар то било и „симболичних“ два динара.

– Зашто да платим? Ствар је принципа. Не желим да нико на мени заради, па макар то било и два динара. Шта то значи, до данас може бесплатно, а сада морам да платим – каже револтирана Јелица Ђекић из Београда.

На питање не мисли ли да је то начин да је трговац „примора“ да са собом носи платнену торбу и тако да свој допринос заштити околине, каже:

– Ја, иначе, водим рачуна о околини, али принцип је принцип – категорична је Јелица.

Псују, негодују и понесу купљено у рукама

И трговци кажу да купци негодују, када их обавесте при закључењу рачуна да кесу морају да плате два динара.

– Било је и непријатних ситуација, псују. И онда револтирани понесу то што купе у рукама, без кесе – каже једна од продавачица.

Има и оних који без речи плате и понесу купљено.

– Не размишљам шта кошта ни колико кошта, а најмање мислим о цени кесе, драже ми је и да платим, него да носим у рукама. Имам кући један цегер, па ћу почети да га носим, и то ће бити мој допринос да мање загађујем околину – каже Михаило Јовић.

Трајна торба као решење

Искуства трговаца показују да еколошко освешћивање купаца најједноставније је када сви почну са наплатом пластичних кеса, али и када понуде могућност „трајне торбе“. Ипак, дугогодишње навике тешко да ће се преко ноћи променити. Али ће се мењати.

– Реакције су позитивне, као и свест наших грађана када је у питању заштита животне средине. Према анкети коју смо у сарадњи са волонтерима из Младих истраживача Србије спровели у 10 радњи, 76 одсто грађана се изјаснило да ће их ова иницијатива у „Схоп&Го“ радњама подстаћи да носе цегер од куће приликом одласка у куповину. Стратешки смо опредељени за увођење система наплате пластичних кеса, а како би се смањила њихова употреба. Тако да ћемо у наредном периоду наплату кеса проширити на све остале формате компаније „Делез“ – „Макси“ и „Темпо“. Уверени смо и да ће и други трговински ланци кренути нашим стопама – каже за „Блиц“ Никола Папак, менаџер корпоративних комуникација „Делез Србија“.

„Достижемо европске савремене стандарде“

У Министарству заштите животне средине, потврдили су нам да је избацивања из употребе пластичних кеса у Србији једно је од актуелних питања унапређења заштите животне средине, а истовремено, његовим решавањем достижемо европске савремене стандарде када је у питању животна средина и квалитет живљења и стање здравља у целини.

– Тренутно су у изради специфични планови имплементација ЕУ директива који ће бити основ за преговоре са ЕУ и којима ће бити дефинисани тачни предлози рокова за усклађивање и позиција за преговоре. Закон који буде донет биће обавезујући за све субјекте на које се тематски односи и непоштовање примене закона ће повлачити санкције – кажу у ресорном министарству.

За кесе у Грчкој 0,04 евра

У Грчкој наплата кеса почела је 1. јануара, а велики потрошачи до тада бесплатних пластичних кеса, од почетка године морау да издвоје 0,04 евра по кеси. Грци троше око 400 кеса по становнику годишње, док је просек у ЕУ 280.

Циљ је да се достигне број од 90 пластичних кеса дебљине 15 до 50 микрона по особи, што је у складу с прописима. Они су разрадили и стратегију како да смање употребу пластичних кеса. Прва мера је увођење цене, а ако то не успе, 2019. кесе ће поскупети на 0,07 евра. У случају неуспеха, од 2020. пластичне кесе биће забрањене.

И у Црној Гори до краја године наплата

Иначе, пластичне кесе су забрањене у више од 35 земаља света.

А тамо где није почела наплата, то се планира. То је случај са Црном Гором, где се очекује наплата кеса до краја године.

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*