Зашто је у Србији немогуће казнити политичаре?!

0

Судови у Србији, најблаже речено, гледају кроз прсте политичарима који крше законе. Највећи број поступака против њих не покреће се због застарелости, пријаве се одбацују или окончавају опоменом, а новчане казне које се изричу или су испод или у висини законског минимума.

Још ниједан политички функционер у Србији, по пријави Агенција за борбу против корупције, није сносио кривичну одговорност, иако је у последњих неколико година против њих подигнуто више од 30 кривичних пријава због прикривања или непријављивања имовине. Није познато да је и један случај окончан осуђујућом пресудом.

Ослобођен Јовановић, Бајатовић и Триванова

Међу првима који су од Агенције „зарадили“ кривичне пријаве су лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић и функционер СПС-а Душан Бајатовић, али су обе одбачене.

Бајатовић је склопио нагодбу са Тужилаштвом, па је у хуманитарне сврхе уплатио 200.000 динара, чиме је аутоматски избрисао кривицу. Kривичну пријаву суд је одбацио и против Јелене Триван, сада директорке ЈП „Службени гласник“, која је такође, по мишљењу Агенције, дала нетачне податке о својој имовини.

Тренутно се кривични поступци воде против функционера ДС-а Драгана Шутановца, који није пријавио да као суинвеститор зида зграду на Врачару, као и против Верољуба Стевановића, бившег градоначелника Kаргујевца, и Горана Јешића, посланика ДС-а.

У случају министарке Славице Ђукић Дејановић тренутно се изводе докази и утврђује да ли постоји имовина коју није пријавила.

Према званичним подацима, до сада је Агенција поднела 37 кривичних пријава, а у три случаја донете су ослобађајуће пресуде. Kако је саопштено, поденто је пет оптужних предлога, у 19 случајева поступак је у току, док је осам кривичних пријава одбачено.

Због застарелости „пропало“ хиљаду прекршајних пријава

Агенција за борбу против корупције од априла 2013. до јануара 2016. покренула је укупно 1.499 поступака, али су због застарелости поднете свега 433 прекршајне пријаве. Резултати су, такође, поражавајући.

Прекршајни суд до сада је првостепено пресудио у само 210 случајева. Два функционера су ослобођена кривице, 60 је зарадило опомену, а 50 функционера је добило казну испод законског минимума (испод 50.000). У 89 случајева је изречена казна била на нивоу законског минимума (50.000 динара), а само девет функционера кажњено је износом изнад тога. Занимљиво је да се на првостепене одлуке жалило 60 функционера, а да је у чак 34 случаја усвојена жалба. У 44 случаја је поступак обустављен због застарелости.

У другостепеном поступку, судови су „поделили“ три опомене, изрекли 10 новчаних казни испод и пет изнад законског минимума.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*