Zašto je u Srbiji nemoguće kazniti političare?!

0

Sudovi u Srbiji, najblaže rečeno, gledaju kroz prste političarima koji krše zakone. Najveći broj postupaka protiv njih ne pokreće se zbog zastarelosti, prijave se odbacuju ili okončavaju opomenom, a novčane kazne koje se izriču ili su ispod ili u visini zakonskog minimuma.

Još nijedan politički funkcioner u Srbiji, po prijavi Agencija za borbu protiv korupcije, nije snosio krivičnu odgovornost, iako je u poslednjih nekoliko godina protiv njih podignuto više od 30 krivičnih prijava zbog prikrivanja ili neprijavljivanja imovine. Nije poznato da je i jedan slučaj okončan osuđujućom presudom.

Oslobođen Jovanović, Bajatović i Trivanova

Među prvima koji su od Agencije „zaradili“ krivične prijave su lider LDP-a Čedomir Jovanović i funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, ali su obe odbačene.

Bajatović je sklopio nagodbu sa Tužilaštvom, pa je u humanitarne svrhe uplatio 200.000 dinara, čime je automatski izbrisao krivicu. Krivičnu prijavu sud je odbacio i protiv Jelene Trivan, sada direktorke JP „Službeni glasnik“, koja je takođe, po mišljenju Agencije, dala netačne podatke o svojoj imovini.

Trenutno se krivični postupci vode protiv funkcionera DS-a Dragana Šutanovca, koji nije prijavio da kao suinvestitor zida zgradu na Vračaru, kao i protiv Veroljuba Stevanovića, bivšeg gradonačelnika Kargujevca, i Gorana Ješića, poslanika DS-a.

U slučaju ministarke Slavice Đukić Dejanović trenutno se izvode dokazi i utvrđuje da li postoji imovina koju nije prijavila.

Prema zvaničnim podacima, do sada je Agencija podnela 37 krivičnih prijava, a u tri slučaja donete su oslobađajuće presude. Kako je saopšteno, podento je pet optužnih predloga, u 19 slučajeva postupak je u toku, dok je osam krivičnih prijava odbačeno.

Zbog zastarelosti „propalo“ hiljadu prekršajnih prijava

Agencija za borbu protiv korupcije od aprila 2013. do januara 2016. pokrenula je ukupno 1.499 postupaka, ali su zbog zastarelosti podnete svega 433 prekršajne prijave. Rezultati su, takođe, poražavajući.

Prekršajni sud do sada je prvostepeno presudio u samo 210 slučajeva. Dva funkcionera su oslobođena krivice, 60 je zaradilo opomenu, a 50 funkcionera je dobilo kaznu ispod zakonskog minimuma (ispod 50.000). U 89 slučajeva je izrečena kazna bila na nivou zakonskog minimuma (50.000 dinara), a samo devet funkcionera kažnjeno je iznosom iznad toga. Zanimljivo je da se na prvostepene odluke žalilo 60 funkcionera, a da je u čak 34 slučaja usvojena žalba. U 44 slučaja je postupak obustavljen zbog zastarelosti.

U drugostepenom postupku, sudovi su „podelili“ tri opomene, izrekli 10 novčanih kazni ispod i pet iznad zakonskog minimuma.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*