Зашто је вакцинација важна: Велике поуке малих богиња

    Епидемија која је изненада букнула на једном oд одељења Опште болнице у Крушевцу подсетила нас је колико су рубеоле лако преносиве: само један оболели заразио је 13 медицинских радника, готово све који су са њим били у контакту

    0

    Крушевачки случај нас је подсетио колико се мале богиње лако преносе: епилог епидемије која је изненада букнула на једном oд одељења Опште болнице је укупно 13 оболелих. Доцент др Горан Стевановић, председник републичке стручне комисије за заразне болести, за „Политику” каже да нема новооболелих, а активно се прате све оболеле особе.

    – Код шест пацијената, пет здравствених радника и код првог, такозваног индексног пацијента постојање малих богиња је потврђено лабораторијским, вирусолошким тестом. Укупно је 13 оболелих, али код осталих пацијената са благом клиничком сликом нису рађене лабораторијске потврде, него је сумња на болест постављена на основу клиничке слике и епидемиолошке анализе – објашњава др Стевановић, који је и директор Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије.

    После ове мини-епидемије, која је драматично представљена у многим таблоидима, и то у тренутку када су епидемиолози у крушевачкој болници већ предузели све мере заштите да број оболелих не буде и већи, поставља се питање како је могуће да само један оболели зарази двоцифрени број људи.

    Овај инфектолог објашњава да је оболели пацијент у крушевачку болницу стигао у веома тешком стању, са компликацијама морбила на плућима. Чак се размишљало да буде стављен на респиратор, апарат за вештачко дисање. Управо због тежине стања око овог болесника је био ангажован велики број лекара, медицинских сестара и техничара. Како је реч о капљичној инфекцији, која се веома лако преноси кроз ваздух, готово да су се разболели сви који су овог пацијента лечили и неговали. Највише забуне у јавности је изазвала информација да међу онима који су се инфицирали има и особа које су вакцинисане ММР вакцином, која штити од заушки, малих богиња и рубеоле. Занимљиво је и да су инфекција били поштеђени здравствени радници у средњој животној доби или пред пензијом. Др Стевановић објашњава да је реч о људима који су прележали мале богиње као деца и који су на тај начин стекли трајни имунитет.

    Међу 13 оболелих највише је рођених између 1970. и 1984. године. Овај инфектолог објашњава да је у том периоду обавезна вакцинација ММР вакцином подразумевала давање само једне дозе. Др Стевановић каже да после 20 и 30 година од вакцинације заштита почиње да опада, и зато су се те особе разболеле. Ипак, добра страна ове приче јесте, по речима др Стевановића, да су тако вакцинисани здравствени радници болест прележали „на ногама”, односно нису имали веће тегобе. Управо из тог разлога у новом календару вакцинације је предвиђено да деца добијају две дозе ММР вакцине.

    – Поука приче из Крушевца је да не смемо да заборавимо да инфективне болести, нарочито капљичне инфекције, нису отишле у историју и да је зато важно да децу вакцинишемо поручује наш саговорник.

    Управо због чињенице да је последњих година знатно опао број деце која су примила ММР вакцину, било је питање часа када ће мале богиње „васкрснути” међу нашим становништвом. Многи ће рећи да мале богиње нису опасна болест, већ дечја бољка, која лако пролази. Међутим, инфектолози подсећају на могуће озбиљне компликације које се могу јавити код морбила. Осим тога, мале богиње су веома заразне: буквално ко год се и накратко задржи у просторији у којој лежи заражена особа, а није заштићен вакцином или није прележао ову болест, у огромном је ризику да се разболи.

    – Такозвани индекс контагиозности је изузетно висок: од сто осетљивих особа, које су биле у контакту са оболелим, разболеће се 95. Осетљивим особама сматрају се оне које нису вакцинисане и које нису прележале мале богиње. Разлог за то је што се вирус налази у капљицама које оболели расипа око себе: кијањем капљице „добаце” до пет метара, обичним говором – метар до метар и по – наводи др Стевановић.

    На могућност сценарија који се обистинио у Крушевцу, епидемиолози су упозоравали још пре тачно годину дана. Др Предраг Кон је са стручног скупа „Дани универзитетске дечје клинике” послао упозорење да се у првим разредима основне школе повећава број осетљиве деце, које могу добити мале богиње, јер ММР вакцину у Србији не прима довољан број малишана, због чега пуца колективни имунитет – „бедем” који од заразних болести чува целокупно становништво Србије. Прва доза ове вакцине детету се даје у првој години живота, а друга пред полазак у школу. Тако је 2014. ову вакцину примило 85,8 одсто деце, а годину дана раније – 80,4 одсто. То је далеко испод резултата које смо некад постизали, када је у Србији имунизацијом било заштићено 95 одсто све новорођене деце. Штавише, остварила се слутња да ће од малих богиња почети да се разболевају и одрасли, па и они који су вакцинисани. До 2007. године у Србији смо имали само спорадичне случајеве оболевања од малих богиња, али већ 2011. бележи се 370 оболелих у јужној Србији. Регистрована велика епидемија морбила је захватила Србију и крајем 2014. и наставила се током 2015. Највише оболелих било је у Војводини, посебно у Новом Саду у узрасту од 25 до 29 година. То није типично животно доба када се добијају ове богиње, јер то је зараза која се везује за рани узраст. На удару вируса тада су се нашли, пре свега, студенти из Босне и Херцеговине који студирају у Србији, а који током ратних година нису примили обе дозе вакцине или уопште нису били вакцинисани.

    Оливера ПОПОВИЋ, Политика

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *