Зашто људи гласају за СНС и зашто ће Вучић победити на следећим изборима

1

О Вучићу ретко пишем, јер објективна анализа његовог лика је унапред упропаштена опозиционим медијима. Док је Вучић способан, интелигентан и бескрупулозан, њега краси још једна црта. Вучић заправо разуме обичног човека као крајњег корисника политике и даје му управо оно што хоће.

Опозициони медији не разумеју и уопште не подрезумевају гласача као стварно људско биће. Вучић је у њему проникао у његову суштину, и у саму суштину демократије. Суштина демократије је владавина руље, подложна глупости и изнад свега корупцији. Опозиционар, макар у Србији одређен предикатима као што су лева политика, грађанство, и томе слично, себе види као планетарног револуционара. Самим тим, опозиционар мора да бира између политичара који се надмеће у узвикивању парола које су празне апстракције. Вучићева мисао не сеже толико далеко, нити мора заиста. Он заправо разуме да у демократији, која је суштински окршај два сегментирана тела гласача, побеђује онај који има више гласова. Ту и лежи сва наша беда, јер је заиста, већина људи ће прихватити сендвич, посао, или неку другу погодност у замену за глас.

Људи не желе да мисле о демократији, људским правима, или таквим апстракцијама. Већина људи само жели да иде на посао, има породицу, некакву сигурност, дом, и пензију. Можда је то некоме ниско, просто или примитивно, али гле чуда, већина људи не онанише на постмодерни сумрак Западне, високе културе. Просечан човек жели само да живи, и нема никакав проблем да тај живот уновчи за свој глас. Шта му се уопште нуди са друге стране?

Шта њему доноси Саша Јанковић, Вук Јеремић, Сергеј Трифуновић, или Борко Стефановић? Шта њему значи да се он бори против капитализма, или да потлачене мањине имају већа права? Има ли то смисла гледано по мери просечног човека?

Искрено, нема. Обичан човек није демократски субјект кога надахњује и диже подиже грађанско друштво. Напротив, обичан човек је вођен простим животним импулсима, и што је кључно, он не види државу или друштво као заједницу. Њега само занима како да оствари сопствене циљеве унутар интересне групе која је тренутно на власти.

Иако је то данас заборављено, пре 7 година се завршила владавина људи који данас протестују. Да би се отарасили Бориса Тадића, гласали су за Вучића. Оно што је прећутано јесте да и тада, пре 7 година је исто тако било партијског запошљавања, пљачке, отимања, застрашивања, остракизма, политичког прогона неистомишљеника, и злоупотребе власти. Где су данас људи који су гласали за ове опције?

Неки су на улици свакако, а други су прешли у СНС. И гле каквог чуда, данас влада колективна амнезија да су ти људи некада поносно били “Жути”. Исто тако се нико не сећа да су гласали за Слобу, а богме и и да су волели Тита. На крају крајева, дубља генеза овог друштва лежи у лому који је оставио следећи низ. Ова земља је прошла кроз два Светска рата, пре тога протерала Турке, а потом ушла у комунизам. Након тога је дошло до слома комунизма, и тако се неколико генерација које немају ништа заједничко нашло на заједничкој земљи. Наше бабе и деде су гледали настанак комунизма, а наши родитељи уживали у њему. Наша генерација је рођена у ратном стању, где се из лешева свих богова родио врли нови свет. Данашње генерације се рађају у свету који нема граница и тиме је комплетно ограничен. Шта ми имамо заједничко осим голог интереса?

Готово ништа. Истина је мало другачија. Одбацили смо претке, историју, култове, културу, и Бога. Оно што нас спаја јесте тренутна погодност. И логично, у таквом свету у коме нас ништа не веже, где морамо да будемо или четници или партизани, или за краља или за Тита, или за Тадића или Вучића, већина се окреће чистој користи. Шта им друго остаје?

Неколико генерација је имало прилику да гледа како се један свет рађа. Нису били спремни да га сусретну, ово је њихов начин да се снађу. Разумети ово може било ко, али шта ће се урадити са овом информацијом је нешто сасвим друго.

Тако, Вучић је кренуо у кампању. За сада је урадио неколико одличних потеза. Прво, обишао је Косово где су му масе клицале и дочекале га као цара(он ће их продати Шиптарима). Друго, пренео је Шабанов леш и исцедио га у медијима, сервирајући га у Алеји Заслужних Грађана да покупи и осигура гласове евентуално неопредељене светине. Треће, баш пред гласање за отцепљење Косова, најавио је запошљавање Комуналне Милиције, где ће се у Београду, а посебно по провинцији страначки кадрови запошљавати у замену за гласове. Тако, уз мало пара и медијских трикова биће продан део територије. Нема идеологије, нема високих идеала, али макар је практично и циљ ће бити постигнут. Један сегмент друштва биће подмирен, а други ће патити, и нико неће имати проблема са тим. Шта нуди опозиција?

Опозиција “не гађа” нити један одређени сегмент друштва. Вучић гађа првенствено пензиоенере, а затим људе који живе у руралним срединама и периферији, ниског су и средњег образовања, ретко факултетског, и генерално немају претеране жеље у животу. Дакле, ово је дефиниција једног просечног Бобана који је завршио средњу у свом месту, неће да се школује “већ се сналази” кроз живот.

Опозиција нуди гомилу апстракција, које варирају од политичара до политичара. Свако ко има диплому, или је макар попио кафу на факултету је њихов потенцијални гласач. Њихови идеали их гуше, јер покушавају да се примене у политичком простору за које су слепи. За разлику од Вучића, својим гласачима не нуде ништа опипљиво, осим идеала који се савијају од гласача до гласача. Поред тога, Срби воле Краља као метафизичку фигуру. Сва та правда, демократија, и томе слично је лепа фасада за оронулу кућу у којој се дупе брише чукама од кукуруза, а врховна памет је набифловати пароле и сипати их као Шмајсер меткове.

Опозиција се превише распламасава непотребно. Самим тим, покушавајући да обједине демократе, левичаре, ЛГБТ заједницу, феминистикиње, марксисте, и било кога трећег који се некако декларише, заправо и не могу да створе критичну масу. Тако, све те апстрактне идеје заправо гуше основну намену протеста, а то је уједињење опозиције да би се на гласању срушила власт. Логика ствари налаже да се опозиција консолидује и на гласању покаже како је њихова воља, базирана на њиховим политичким идејама, исправнија од СНС-а.

Ту ће се протести и сломити. Сваки дан у Данас-у прозивају Вука Јеремића да је националиста. Ако је Вук Јеремић националиста, ја сам Конан, а мој отац стварно није ковач из Симерије. То, додуше, не смета опозиционим аналитичарама и Н1 телевизији да сваки дан пишају по опозицији. Тако, они су уништили опозицију више него што је Вучић имао шансе да то уради. Он се бави кампањом, а и модернизовао се, има Инстаграм налог.

Живот је суров учитељ. Вучић није велики идеолог, или нафракани професор. Он је само увидео како народ мисли и дао му је оно што жели. Опозиција му нуди све од тога да је геноцидни скуп кољача, да је требао да буде бомбордован, и да треба да прихвати да је Голум Европе. За већину избор је јасан. Видећемо се за 4 године када колонијални господари буду одлучили да је време за ресет. Тада ће опозиција победити, а победа ће бити “демократски тријумф”. Ни они неће онда бити гадљиви да већину која је јуче радила за СНС запосле у својим странкама. Дубока је корупција друштва коме ништа није свето.

Зашто људи гласају за СНС и зашто ће Вучић победити на следећим изборима О Вучићу ретко пишем, јер објективна анализа…

Posted by Moskri i MIlan Mladenović- Vremenski blizanci on Четвртак, 28. фебруар 2019.

1 КОМЕНТАР

  1. Firma SCN Lavalin je izgradila u RTB Boru novu fleš peć za topljenje koncentrta bakra i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline. Postrojenje je pušteno u pogon 2015. godine sa mnogo peripetija i nedostataka. Demokratija je ostavila epilog svoga delovanja, jedna od najvećih firmi u SFRJ, RTB Bor, nema ga više. Preuzelo ga kinezi i izbrisali njegovo jednovekovno ime.

    RTB BOR JE OPLJAČKAN DEBELO!

    Počinje da se odmotava klupko o kriminalnim radnjama i sužava se prostor oko Spaskovskog u vezi gradnje fleš peći i fabrike sumporne kiseline u RTB Bor, a ne nove topionice kako se lažno zamajava građanstvo. Predsednik i ministri bi trebao da znaju i da ih lagao čelnik RTB Bor, Blagoje Spaskovski, da je izgrađena nova topionica bakra, što je nonsens i beskurpulozna bajkovita laž, koju je prihvatio i ΛV i veliki broj političara. Naime, u Boru je u sklopu topionice izgrađena nova peć za topljenje koncentrata bakra fleš peć i novo postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline iz gasova fleš peći i konvertora. Ostale linije i delova topionice potiču iz ranijih faza gradnje, kao što su konvertori, anodne peći, infrastruktura (trafostanice i razvod električne energije, vodovodne i kanalizacione sisteme i pripadajuće pumpne stanice, putna mreža), skladišta materijala. Za izgradnju peći i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline utrošena su sredstva iznad trista miliona evra i višekratno nadmašila planirana sredstva i stim novcima mogla je zaista da se izgradi nova topionica, a trajektorija novca je sumnjiva. Posao je ugovoren sa SNC Lavalinom iz Kanade bez tendera, direktnom pogodbom. Nakon završetka projekta, izostalo je dokazivanje kapaciteta i ostalih tehnološko-tehničkih performansi, već je potpisana primopredaja i garancije bačene u potok. Zbog toga troškovi proizvodnje bakra umesto 3000 na 7000 $/t i gomilanje gubitaka RTB Bor. Za sve nabrojane kriminalne i druge radnje vreme je da se pozabavi tužilaštvo i sudstvo.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*