Zašto ljudi glasaju za SNS i zašto će Vučić pobediti na sledećim izborima

1

O Vučiću retko pišem, jer objektivna analiza njegovog lika je unapred upropaštena opozicionim medijima. Dok je Vučić sposoban, inteligentan i beskrupulozan, njega krasi još jedna crta. Vučić zapravo razume običnog čoveka kao krajnjeg korisnika politike i daje mu upravo ono što hoće.

Opozicioni mediji ne razumeju i uopšte ne podrezumevaju glasača kao stvarno ljudsko biće. Vučić je u njemu pronikao u njegovu suštinu, i u samu suštinu demokratije. Suština demokratije je vladavina rulje, podložna gluposti i iznad svega korupciji. Opozicionar, makar u Srbiji određen predikatima kao što su leva politika, građanstvo, i tome slično, sebe vidi kao planetarnog revolucionara. Samim tim, opozicionar mora da bira između političara koji se nadmeće u uzvikivanju parola koje su prazne apstrakcije. Vučićeva misao ne seže toliko daleko, niti mora zaista. On zapravo razume da u demokratiji, koja je suštinski okršaj dva segmentirana tela glasača, pobeđuje onaj koji ima više glasova. Tu i leži sva naša beda, jer je zaista, većina ljudi će prihvatiti sendvič, posao, ili neku drugu pogodnost u zamenu za glas.

Ljudi ne žele da misle o demokratiji, ljudskim pravima, ili takvim apstrakcijama. Većina ljudi samo želi da ide na posao, ima porodicu, nekakvu sigurnost, dom, i penziju. Možda je to nekome nisko, prosto ili primitivno, ali gle čuda, većina ljudi ne onaniše na postmoderni sumrak Zapadne, visoke kulture. Prosečan čovek želi samo da živi, i nema nikakav problem da taj život unovči za svoj glas. Šta mu se uopšte nudi sa druge strane?

Šta njemu donosi Saša Janković, Vuk Jeremić, Sergej Trifunović, ili Borko Stefanović? Šta njemu znači da se on bori protiv kapitalizma, ili da potlačene manjine imaju veća prava? Ima li to smisla gledano po meri prosečnog čoveka?

Iskreno, nema. Običan čovek nije demokratski subjekt koga nadahnjuje i diže podiže građansko društvo. Naprotiv, običan čovek je vođen prostim životnim impulsima, i što je ključno, on ne vidi državu ili društvo kao zajednicu. Njega samo zanima kako da ostvari sopstvene ciljeve unutar interesne grupe koja je trenutno na vlasti.

Iako je to danas zaboravljeno, pre 7 godina se završila vladavina ljudi koji danas protestuju. Da bi se otarasili Borisa Tadića, glasali su za Vučića. Ono što je prećutano jeste da i tada, pre 7 godina je isto tako bilo partijskog zapošljavanja, pljačke, otimanja, zastrašivanja, ostrakizma, političkog progona neistomišljenika, i zloupotrebe vlasti. Gde su danas ljudi koji su glasali za ove opcije?

Neki su na ulici svakako, a drugi su prešli u SNS. I gle kakvog čuda, danas vlada kolektivna amnezija da su ti ljudi nekada ponosno bili “Žuti”. Isto tako se niko ne seća da su glasali za Slobu, a bogme i i da su voleli Tita. Na kraju krajeva, dublja geneza ovog društva leži u lomu koji je ostavio sledeći niz. Ova zemlja je prošla kroz dva Svetska rata, pre toga proterala Turke, a potom ušla u komunizam. Nakon toga je došlo do sloma komunizma, i tako se nekoliko generacija koje nemaju ništa zajedničko našlo na zajedničkoj zemlji. Naše babe i dede su gledali nastanak komunizma, a naši roditelji uživali u njemu. Naša generacija je rođena u ratnom stanju, gde se iz leševa svih bogova rodio vrli novi svet. Današnje generacije se rađaju u svetu koji nema granica i time je kompletno ograničen. Šta mi imamo zajedničko osim golog interesa?

Gotovo ništa. Istina je malo drugačija. Odbacili smo pretke, istoriju, kultove, kulturu, i Boga. Ono što nas spaja jeste trenutna pogodnost. I logično, u takvom svetu u kome nas ništa ne veže, gde moramo da budemo ili četnici ili partizani, ili za kralja ili za Tita, ili za Tadića ili Vučića, većina se okreće čistoj koristi. Šta im drugo ostaje?

Nekoliko generacija je imalo priliku da gleda kako se jedan svet rađa. Nisu bili spremni da ga susretnu, ovo je njihov način da se snađu. Razumeti ovo može bilo ko, ali šta će se uraditi sa ovom informacijom je nešto sasvim drugo.

Tako, Vučić je krenuo u kampanju. Za sada je uradio nekoliko odličnih poteza. Prvo, obišao je Kosovo gde su mu mase klicale i dočekale ga kao cara(on će ih prodati Šiptarima). Drugo, preneo je Šabanov leš i iscedio ga u medijima, servirajući ga u Aleji Zaslužnih Građana da pokupi i osigura glasove eventualno neopredeljene svetine. Treće, baš pred glasanje za otcepljenje Kosova, najavio je zapošljavanje Komunalne Milicije, gde će se u Beogradu, a posebno po provinciji stranački kadrovi zapošljavati u zamenu za glasove. Tako, uz malo para i medijskih trikova biće prodan deo teritorije. Nema ideologije, nema visokih ideala, ali makar je praktično i cilj će biti postignut. Jedan segment društva biće podmiren, a drugi će patiti, i niko neće imati problema sa tim. Šta nudi opozicija?

Opozicija “ne gađa” niti jedan određeni segment društva. Vučić gađa prvenstveno penzioenere, a zatim ljude koji žive u ruralnim sredinama i periferiji, niskog su i srednjeg obrazovanja, retko fakultetskog, i generalno nemaju preterane želje u životu. Dakle, ovo je definicija jednog prosečnog Bobana koji je završio srednju u svom mestu, neće da se školuje “već se snalazi” kroz život.

Opozicija nudi gomilu apstrakcija, koje variraju od političara do političara. Svako ko ima diplomu, ili je makar popio kafu na fakultetu je njihov potencijalni glasač. Njihovi ideali ih guše, jer pokušavaju da se primene u političkom prostoru za koje su slepi. Za razliku od Vučića, svojim glasačima ne nude ništa opipljivo, osim ideala koji se savijaju od glasača do glasača. Pored toga, Srbi vole Kralja kao metafizičku figuru. Sva ta pravda, demokratija, i tome slično je lepa fasada za oronulu kuću u kojoj se dupe briše čukama od kukuruza, a vrhovna pamet je nabiflovati parole i sipati ih kao Šmajser metkove.

Opozicija se previše rasplamasava nepotrebno. Samim tim, pokušavajući da objedine demokrate, levičare, LGBT zajednicu, feministikinje, marksiste, i bilo koga trećeg koji se nekako deklariše, zapravo i ne mogu da stvore kritičnu masu. Tako, sve te apstraktne ideje zapravo guše osnovnu namenu protesta, a to je ujedinjenje opozicije da bi se na glasanju srušila vlast. Logika stvari nalaže da se opozicija konsoliduje i na glasanju pokaže kako je njihova volja, bazirana na njihovim političkim idejama, ispravnija od SNS-a.

Tu će se protesti i slomiti. Svaki dan u Danas-u prozivaju Vuka Jeremića da je nacionalista. Ako je Vuk Jeremić nacionalista, ja sam Konan, a moj otac stvarno nije kovač iz Simerije. To, doduše, ne smeta opozicionim analitičarama i N1 televiziji da svaki dan pišaju po opoziciji. Tako, oni su uništili opoziciju više nego što je Vučić imao šanse da to uradi. On se bavi kampanjom, a i modernizovao se, ima Instagram nalog.

Život je surov učitelj. Vučić nije veliki ideolog, ili nafrakani profesor. On je samo uvideo kako narod misli i dao mu je ono što želi. Opozicija mu nudi sve od toga da je genocidni skup koljača, da je trebao da bude bombordovan, i da treba da prihvati da je Golum Evrope. Za većinu izbor je jasan. Videćemo se za 4 godine kada kolonijalni gospodari budu odlučili da je vreme za reset. Tada će opozicija pobediti, a pobeda će biti “demokratski trijumf”. Ni oni neće onda biti gadljivi da većinu koja je juče radila za SNS zaposle u svojim strankama. Duboka je korupcija društva kome ništa nije sveto.

1 KOMENTAR

  1. Firma SCN Lavalin je izgradila u RTB Boru novu fleš peć za topljenje koncentrta bakra i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline. Postrojenje je pušteno u pogon 2015. godine sa mnogo peripetija i nedostataka. Demokratija je ostavila epilog svoga delovanja, jedna od najvećih firmi u SFRJ, RTB Bor, nema ga više. Preuzelo ga kinezi i izbrisali njegovo jednovekovno ime.

    RTB BOR JE OPLJAČKAN DEBELO!

    Počinje da se odmotava klupko o kriminalnim radnjama i sužava se prostor oko Spaskovskog u vezi gradnje fleš peći i fabrike sumporne kiseline u RTB Bor, a ne nove topionice kako se lažno zamajava građanstvo. Predsednik i ministri bi trebao da znaju i da ih lagao čelnik RTB Bor, Blagoje Spaskovski, da je izgrađena nova topionica bakra, što je nonsens i beskurpulozna bajkovita laž, koju je prihvatio i ΛV i veliki broj političara. Naime, u Boru je u sklopu topionice izgrađena nova peć za topljenje koncentrata bakra fleš peć i novo postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline iz gasova fleš peći i konvertora. Ostale linije i delova topionice potiču iz ranijih faza gradnje, kao što su konvertori, anodne peći, infrastruktura (trafostanice i razvod električne energije, vodovodne i kanalizacione sisteme i pripadajuće pumpne stanice, putna mreža), skladišta materijala. Za izgradnju peći i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline utrošena su sredstva iznad trista miliona evra i višekratno nadmašila planirana sredstva i stim novcima mogla je zaista da se izgradi nova topionica, a trajektorija novca je sumnjiva. Posao je ugovoren sa SNC Lavalinom iz Kanade bez tendera, direktnom pogodbom. Nakon završetka projekta, izostalo je dokazivanje kapaciteta i ostalih tehnološko-tehničkih performansi, već je potpisana primopredaja i garancije bačene u potok. Zbog toga troškovi proizvodnje bakra umesto 3000 na 7000 $/t i gomilanje gubitaka RTB Bor. Za sve nabrojane kriminalne i druge radnje vreme je da se pozabavi tužilaštvo i sudstvo.

POSTAVI ODGOVOR

*