Зашто су избори у Францсукој толико важни: Европа навија за Макрона, Русија за Ле Пенову и Фијона

0

Откако је почела изборна кампања, подршка Ле Пеновој је у малом, али константном паду, чак је први пут пре две недеље изгубила водећу позицију коју су јој већ месецима давале све анкете. Посета Русији и сликање са Путином показали су се као контрапродуктивни за лидерку

Десет дана пре првог изборног круга за председника Француске сигурно је да ништа није сигурно и да смо све ближи крају „републиканске монархије“ – реч је о оксиморону Жан Лика Меланшона за Пету републику. Сви се плаше евентуалних терористичких напада у финишу кампање, или између два круга, који би могли да имају велики утицај на изборни резултат, попут масакра у Мадриду 2004. године који је тотално преокренуо резултат избора у Шпанији. Није тајна да у ЕУ готово сви навијају за Емануела Макрона, док се у Москви надају успеху Марин Ле Пен и пре свега Франсоа Фијона, стварног џокера Русије у изборној трци за председника Пете републике.

Пре годину дана чинило се да Алена Жипеа чека ТГВ у његовом Бордоу за Јелисејску палату. У јесен је Фијон на крилима католичких удружења одувао Жипеа и Саркозија са стазе која води у председничку резиденцију. За Божић је, у ред фаворита, из другог плана умарширао са својим покретом „Ен Марцхе“ (У покрету) Емануел Макрон, да би са пролећем стари троцкиста и неомаоиста Жан Лик Меланшон, без Митерановог црвеног шала, унео тоталну пометњу у први круг председничке трке са идејом да укине Пету републику. Чак ни константа да ће Марин Ле Пен сигурно проћи у други изборни круг није тако постојана, а на мала врата се враћа на главну сцену „неуништиви“ Никола Саркози, који сигурно неће бити председник Француске, али би у јуну могао да постане, поново, њен најмоћнији човек. Поготово ако Фијон буде поражен у првом или другом кругу избора.

Сва четири кандидата имају „револуционарне“ амбиције које би могле да буду смртоносне за Пету републику. Меланшон и не крије да би он укинуо Де Голово чедо и полупредседнички систем заменио класичним парламентарним у којем Народна скупштина контролише владу а председник је протоколарна фигура. Револуција Марин Ле Пен би се састојала у изолацији Француске која би изашла из еврозоне и ЕУ. Највеће и најболније друштвене промене ће уследити ако дође на власт Фијон и крене да „духовно католичи“ и „економски либерализује“ Француску. Парадоксално Макрон, који је словио за највећег револуционара у овој кампањи, једини је чија би владавина водила ка еволуцији Француске, која би у Европи са више брзина, била реформисана и заједно са Немачком чинила најтврђи део Евројезгра.

Телевизијски дуели су донекле умањили популарност Марин Ле Пен, посебно наступ са свих осталих 10 кандидата, у којем је Ле Пенова била готово безлична у друштву мање познатих, али зато грлатијих и екстремнијих кандидата. Kампања Емануела Макрона као да је почела да проклизава и некадашњи министар економије не успева да буде пенушав као пре пар недеља. Његови противници виде у томе знак да се Макронов балон издувава већ пре првог круга, док се навијачи надају да је реч о тактици и да европска нада Француске чува најјаче адуте за последње дане кампање.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*