Због њих смо ноћас спавали сат дуже!

Главни "кривци" што смо ноћас СПАВАЛИ ДУЖЕ: Представљамо вам људе који су ИЗМИСЛИЛИ ПОМЕРАЊЕ САТОВА

0

Претпостављамо да сте се ноћас лепо одморили и наспавали. Како и не бисте када сте у кревету провели читав сат дуже него обично. За то имате да захвалите овим људима!

Иако померање часовника није толико стара пракса и иако је регулисана законима већине земаља света тек у 20. веку, идеја је постојала вековима раније. Још су древне цивилизације прилагођавале своје обавезе према изласку и заласку сунца, па су на пример Римљани користили другачије, водене часовнике за различите месеце у години.

Да дневна светлост може да се много ефикасније искористи само једноставним померањем сата унапред или уназад у односу на доба године прво је формулисао крајем 19. века Џорџ Вернон Хадсон, ентомолог са Новог Зеланда. Он је, сакупљајући примерке за своју колекцију инсеката, уочио колико је за људе битно да искористе дан. Зато је у свом раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата.

Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да је, десет година касније, није васкрсао британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет.

Прича каже да је Вилет током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, у лето 1905. године приметио како велики број људи и даље спава иако је сунце одавно изашло. И тако је, знајући да се време сунчевог изласка мења током године, Вилет покренуо велику кампању за увођење такозваног „британског летњег времена“ које би подразумевало да се сваке недеље у априлу казаљке на часовницима померају за по 20 минута унапред, а затим врате уназад током четири недеље у септембру.

Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке посланике у енглеском парламенту, укључујући и тада младог Винстона Черчила. Нажалост, овај визионар није дочекао да види победу своје идеје. Умро је за време епидемије грипа 1915. године.

Иронично, његов предлог је прво прихватила „непријатељска“ Немачка 1916. године законом регулисавши „летње“ рачунање времена. Немци су тако казаљке први пут померили са 23 часа на поноћ 30. априла 1916. мада су њихови мотиви били практичне природе – желели су да смање употреба вештачког осветљења како би се штедело гориво потребно за ратне снаге током Првог светског рата.

Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске земље и САД. Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27. 3. 1983. године.

Дневно.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*