Због овог човека Београдски универзитет је међу светском елитом

0

– Успех Београдског универзитета јесте велики, али далеко од тога да сам само ја заслужан за то. Он не би био могућ без рада читаве војске млађих истраживача – скроман је професор Стојан Раденовић, чији је рад у области математике знатно утицао на побољшање позиције Београдског универзитета на Шангајској листи, чак за око сто места.

Др Стојан Раденовић (68) професорску катедру на Машинском факултету пре три године заменио је скромним кутком у сутерену зграде, где се од јутра до мрака бави математиком. Његове радове објављују престижни научни часописи, а цитирају га колеге из целог света.

– Од када сам у пензији радим са великим еланом и имам већу слободу у погледу времена. Чак и када изађем из ове просторије, на пример када идем да купим пљескавице унукама, решавам математичке проблеме. Важно је препознавање феномена, али и посвећеност њима – истиче он.

Математику пореди са сликарством, а научне часописе са галеријама.

– Kао што сликар не може увек да излаже иста дела, математичари морају да се представљају новим сазнањима. Док они траже галерије, ми своја дела нудимо часописима – каже професор и додаје да му је највећи успех то што му престижни листови шаљу радове познатих научника, како би оценио да ли их треба објавити.

Он сматра да међу младима у Србији постоји доста генијалаца, али и недостатак храбрости.

– Наше школе су јаке и постоји велики потенцијал. Гледао сам задатке за пријемни за упис на Математички и Електротехнички факултет и они уопште нису наивни. Ипак, ја сам се већ уходао како функционише објављивање радова у научним часописима, док је онима који су на почетку то теже и захтева и мало дрскости – истиче Раденовић.

Kада је реч о образовним институцијама у Србији, овај некадашњи професор математике сматра да знање које нуде није ништа мање од онога у иностранству. Kако каже, на универзитетима у свету бољи су само услови, па зато људи и одлазе. Такође, мишљења је да је Србима теже него Енглезима и Американцима да се докажу.

– Осим што морамо да знамо математику, неопходно нам је и познавање енглеског језика. Рад на рачунару се подразумева, без њега не бих могао да сарађујем са колегама из иностранства на интернету, а математика захтева и тимски рад – каже он.

И док нам професор Раденовић говори о студентима из Kине, колегама из Пољске и часописима из целог света, закључујемо само да ће, када је реч о његовом раду, Београдски универзитет позицију на Шангајској листи сачувати и следеће године.

Шангајска листа

Универзитет у Београду на Шангајској листи први пут се нашао 2012. године, када је заузео позицију између 401. и 500. места, да би наредне три године био у групи универзитета који заузимају позиције између 301. и 401. Пласман у групи од 201. до 300. места, у којој се од данас налази, тумачи професор Живослав Тешић, проректор за науку, докторске студије и транфер технологија УБ. Он каже да на позицију у оквиру ове листе утиче пет тачака: алумни, добитници Нобелових награда, високоцитирани научници, број и квалитет научних радова.

– Прва два нисмо имали ни претходних година, док сада први пут имамо високоцитираног научника – професора Стојана Раденовића. По питању броја радова скок је направљен 2012. године – каже Тешић.

Институције се рангирају по успеху у областима медицине и фармације, природних, техничко-технолошких и друштвено-хуманстичких наука, као и у сегменту пољопривредних наука.

– Примећен је раст у области природних наука и медицине, а треба похвалити и Филозофски факлултет због напретка у групацији друштвено-хуманистичких наука. Објављено је пет радова у часописима „Нејчр“ и „Сајенс“, што ће се рачунати и наредних година и утицати на позицију на листи – истиче он.

Kако каже, овај напредак помало и брине.

– Скочили смо за око 100 места, али то треба и оправдати. С друге стране, сходно средствима која су уложена и резултатима који су остварени, ми смо сигурно међу прва три места – закључује Тешић.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*