Због рата у Украјини српски добровољци иду на суд АЛИ НЕ И ХРВАТИ!

0

Шеф канцеларије Савета за националну безбедност Србије Горан Матић саопштио је да је против 45 српских грађана покренут кривични поступак због учешћа у борбама у Донбасу у својству добровољца.

„Постоје подаци за Украјину, али не о великом броју. Тиме се бави Министарство унутрашњих послова, али је према неким проценама око 45 људи позвано на одговорност“, изјавио је Матић, говорец́и на крају регионалне конференције о борби против тероризма.

У већини случајева учесници борбених акција у Донбасу добили су условну казну.

У интервјуу за РТ српски добровољац Дејан Берић, који је ратовао на страни самопроглашених република Донбаса, приметио је да је већина добровољаца који су се вратили у Србију заиста добило условне казне.

„Лично, и ја сам имао проблеме. Српске власти су од самог почетка знале да се од 2014. године налазим у Донбасу. Код моје бивше жене и сина су долазили полицајци и испитивали их. На крају сам јавно објавио где се налазим. Након тога се све смирило. Међутим, пре неколико месеци се представник НАТО-а обратио властима Србије са питањем о мени. Након тога је против мене покренута оштра кампања у медијима, наводно сам побегао из Србије и кријем се у Донбасу“, навео је Берић.

У исто време, на тројицу грађана Србије који су се хвалили да су ратовали у „Азову“ (украјинском добровољачком одреду) полиција није имала претензија.

Подсетимо, члан закона који предвиђа казну за учествовање у војним конфликтима у иностранству појавио се у јесен 2014. године. Он је требало да ограничи број Срба који желе да учествују као добровољци у Донбасу.

„Има неких који су се, чим су дошли, сликали и побегли, али се већина поштено бори. Нажалост, један је Србин, Владимир, погинуо. Иза њега је остало мало дете. Пет Срба се оженило овде, њих тројица већ имају децу“, рекао је Берић.

Незаконити рат

Украјински националисти су учествовали у свим ратовима на територији бивше Југославије од почетка Другог светског рата, прво у саставу Украјинске легије, коју је формирала Немачка од украјинских емиграната и националиста, а затим за време ратова који су пратили распад Југославије ′90-их година.

Милитанти украјинске организације УНА-УНСО, која је формирана 1990. године, учествовали су у борбама против Срба на страни Хрватске. Сада Хрвати враћају свој „дуг“ украјинским националистима – још је 2015. године министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић признала да се „одређени број“ хрватских бораца придружио украјинској војсци.

У новембру 2016. године у интервјуу за издање „Апостроф“ бивши командант „Азова“, а сада посланик Врховне раде Андреј Билецки, изјавио је да се од 2014. до 2015. године у ратној зони налазио „огроман број добровољаца из Западне Европе“.

У овом тренутку, према информацијама Билецког, ситуација је промењена – у редовима Националне гарде је много Хрвата, Словака и становника балтичких држава.

Спутњик / Вести

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*