Жељко Ињац: Колико су друштвене мреже корисне за новинарство?

0

Новинарима друштвене мреже могу послужити као врло корисно средство за повећање читаности и пре свега утицаја међу читаоцима, или пак за стицање нових читалаца. Знатан број новинара управо на овај начин и користи друштвене мреже. Омиљена друштвена мрежа новинара је Твитер, мада се не може рећи да им је стран ни Фејсбук. Много више успеха постижу они новинари који умешно користе и друштвене мреже поред медија за који већ свакако раде. Друштвене мреже дају слободу, коју њихов медиј, ограничен одређеним концептом и уређивачком политиком, ипак искључује. Правилно искоришћена слобода на друштвеним мрежама, може новинару донети додатну популарност и значајно повећати његов утицај или читаност његових штива.

Но друштвене мреже носе и одређену проблематику. Пре свега, новинар који се региструје на неку друштвену мрежу, мора имати у виду да је то двосмеран медиј. Друштвене мреже подразумевају конверзацију с публиком. То је заправо врло корисна ствар јер новинар на веома брз и једноставан начин може сазнати шта је то што заправо његова публика жели да прочита и како гледа на његова писања или наступе у медијима. Онај новинар који је ослобођен терета свог ега успешно ће искористити конверзацију са публиком на друштвеним мрежама и побољшати своје наступе или писање.

Наравно, ова конверзација на друштвеним мрежама није баш увек пријатна. Неће сви који ступе у дискусију са новинаром бити критички расположени али сигурно је да неће сви бити ни благонаклони.

Управо због критичког става одређеног дела публике на друштвеним мрежама, део новинара никад ни не отвори свој налог на њима. Поред тога треба имати у виду да известан, истина мањи део новинара, припада генерацији која је са писаће машине прешла на компјутер, те да им је интернет потпуно стран терен, стога и немају налоге на друштвеним мрежама.

Оно што је заиста оптерећујуће за све новинаре који користе друштвене мреже, нису критички ставови на културан начин саопштени у дискусијама, већ хејтери и тролови. Истине ради, мора се признати да се број хејтера и тролова и других интернет насилника, сваким даном повећава. Омасовљење интернет насилника, на друштвеним мрежама, поново доводи новинаре (а и друге јавне личности) до једносмерне комуникације. Просто, нико нема ни толико времена ни толико нерава, да се упушта у бескрајне и бесмислене расправе са хејтерима. Стога већина јавних личности на друштвеним мрежама, након објаве статуса, ретко кад улази у конверзацију и дискусију која се на том статусу развије. Немо посматрање развоја тока дискусије је постала уобичајена пракса не само јавних личности већ и већине утицајнијих корисника друштвених мрежа.

Поред овог замора, до којег редовно доводе интернет насилници, постоје и много неугодније појаве које новинари могу доживети на друштвеним мрежама, а за које једноставно не постоје ефикасни начини одбране сем гашења налога. То су пре свега увреде и угрожавање сигурности. Иако је Кривичним закоником у члану 138. прописано кривично дело „Угрожавање сигурности“ којим се одређује затворска казна од шест месеци до пет година, онима који угрозе сигурност неког лица „претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица“, то нимало не умањује све учесталије претње на дрштвеним мрежама.

Када се има у виду и то да друштвене мреже немају довољан број ангажованих уредника, који би могли успешно регулисати понашање вишемилионског броја корисника, већ да то првенствено одрађују алгоритми, који не могу лако препознати у конверзацији шта је претња а шта је сленг одређене друштвене групе, онда је јасно колики је ризик за јавне личности учествовање на друштвеним мрежама.

Администрација друштвених мрежа на претње и друго интернет насиље, реагује тек тада када им се такве појаве пријаве, па ни тад често не реагују адекватно.

Новинари који желе јавно да учествују на друштвеним мрежама, под својим именом и презименом, морају рачунати да ће претрпети интернет насиље. Ако успеју да направе баланс између својих пратилаца и својих ставова, ово учешће на друштвеним мрежама им се може вишеструко исплатити. Ако пак не успеју, имаће више штете него користи. Учешће на друштвеним мрежама на интернету је попут борби у римским аренама ту или си гладијатор или хришћанин, треће опције нема.

ртв

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*