Жељко Ињац: Куда иде српска десница?

0

Шта је то десница данас? Које су то парламентарне или ванпарламентарне странке и организације које имају икаквог значаја у Србији данас? Није лако дефинисати и побројати националне снаге, а камоли их правилно оценити јер је у Србији све некако флуидно и промењиво. Тако да се не треба чудити како некадашњи десничари постају левичари и обрнуто! Деведесетих су на десници били и Чеда Јовановић и Биљана Србљановић и Никола Самарџић, али и многи други који су касније постали перјанице леве либералне и антисрпске идеологије. Исто тако, неки левичари попут Ђорђа Вукадиновића који је био у „београдском кругу“ или Санде Рашковић Ивић која је била у Мићуновом ДС, данас су се нашли у српском „десном сектору“ и претендују да буду мерило патриотизма. Но и поред свих тих промена и „прелетача“, шта је то данас десна или национална сцена и ко је чини?white-pride-duks-cedoПоред свима очигледног Вучићевог привеска Шешељевог СРС-а, од српске деснице у парламент је ушло још неколико странака од којих је тренутно најзначајнији покрет Двери. ДСС је немогуће рачунати у озбиљну странку после свих подела и раскола који су се десили унутар те партије, а на крају и после трагикоммичног избацивања Санде Рашковић Ивић која је увела странку у парламент. Та странка је по мишљењу многих доживела коначан крах. Стога је за будући развој или успон српске деснице тренутно највећа одговорност на покрету Бошка Обрадовића тј. Дверима. Двери би могле бити стожер будућег уједињења српске деснице у један снажан блок, али само под условом да претходно не изневере и своје гласаче и уопште родољубиве гласаче али и своје потенцијалне коалиционе партнере као што су то учинили Николић и Вучић.POLITIKA DSS, pokret Dveri i grupa intelektualaca potpisali su  sporazum u 10 tacaka  o saradnji pod nazivom  Bozicni proglas, na fotografij Bosko Obradovic, foto Zorana JevticУ наредних скоро четири године колико је остало до следећих избора за састав парламента, Двери имају сасвим довољно времена да се консолидују и да покажу озбиљност и одговорност за будућност српске деснице. То значи и да организационо обнове странку која је оштећена напуштањем одбора у Нишу, Новом Саду и другим градовима пре неколико година. Двери морају постати модерна странка са одборима у свим општинама и са солидним кадровима које ће људи у локалним срединама препознати као „честите и способне домаћине“.Двери јако лоше стоје у Војводини и у Београду – без којих се (Војводине и Београда), тешко може замислити озбиљна странка са националним нивоом деловања. ДСС је имао мрежу одбора која се распала, а Двери нису успели да је створе у међувремену. Чак и Шешељеви радикали као псеудодесница и омиљена „Вучићева опозиција“ немају развијену страначку инфраструктуру.672x672_opredeljenjeШта би требало да раде Двери ако желе да буду утицајан политички фактор?Прво, да дефинишу шта је то једноставан и јасан „национални програм“ који би понудили другим патриотским снагама, групама и појединцима. Наместо прављења имиџа новог Вучића, Обрадовић би требао да се посвети преговорима са свим искреним родољубивим партијама и покретима око уједињења у једну ширу десну коалицију која би имала заједнички садржитељ у том „националном програму“. Ти преговори морају да крену сад, а не две недеље пред изборе како је то до сада бивао случај.dveri-10С друге стране, било какво кокетирање или пактирање са проевропском либералном опозицијом која се често показује као антисрпска, мора бити искључено. Никакви преговори са некаквим Покретом за преокрет и сличним еврофилним остацима „жутих“, поготово не око заједничког кандидата за председничке изборе. На тај начин Двери троше свој патриотски капитал који су годинама стицали друштвеним активизмом. Такво шуровање са проевропским и пронатовским странкама не могу ништа добро донети Дверима. Управо ће то бити тест за Двери и Бошка Обрадовића! Колико могу бити самосталан и аутентично српски покрет без ослањања на пропале либерале и „другосрбијанце“? Сада је моменат да српска десница поврати поверење родољубивих гласача, а то поверење сигурно неће задобити тако што ће се окренути пропалим „жутима“ да би рушила Вучића, већ пре свега јачањем патриотског блока који ће у догледно време потиснути и Вучића и остатке жутих који су упропастили Србију. Бошко Обрадовић нема шта да тражи са опскурним Живковићем, Шутановцем или Чедом Јовановићем!757z468_opozicija-zahtev-1-foto-d-chirkovНа крају, на шта би личио тај заједнички кандидат за председника Србије који би истовремено испуњавао норме и „евроскептика“ и „еврослинаваца“ и „антинато“ настројених десничара; и „пронато“ настројених либерала? Који би истовремено био и за тешњу сарадњу са Русијом и за увођење санкција Русији; који би био и за геј параду и против ње; који би био и за признавање Косова и против тога; који би био за улазак у НАТО и против НАТО-а!? Бошко Обрадовић се игра ватром када на америчкој Н1 телевизији говори како треба велике националне теме ставити на страну и ићи заједнички на председничке изборе.vucicu-srbineТаква политика и за и против или „ој чаршијо на све чет`ри стране“, просто не бива, сем ако заједнички кандидат уједињене опозиције не би био лично Александар Вучић.

Жељко ИЊАЦ, Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*