Željko Injac: Sajam knjiga i vašar malograđanske taštine

0

Lažna srpska elita u nedostatku autentične religije obogotvorila je kulturu (u širem smislu) i smeta joj kad se «njeni hramovi skrnave».

Pravljenjem od kulture nekog svog naročitog elitističkog kulta za «posvećene», naša malograđanska pseudoelita koja se uzgred predstavlja kao proevropska ili kao ona koja baštini evropske kulturne vrednosti, zašla je u sferu verskog mračnjaštva i ideološkog sektaštva. Svi elementi isključivosti, fanatizma, dogmatizma i netrpeljivosti koju pokazuje beogradska pseudoelita, govore da je u pitanju opasno versko-ideološko zastranjenje.

Kult nekakve uzvišene i «za nas balkance nedostižne» evropske kulture koju promoviše ova verska sekta, pre svega iz beogradskog „kruga dvojke“, više nije poznat ni samim Evropljanima. Evropa je već odavno jedno globalno selo u čijim megalopolisima malo ko mari za «kulturu». Ovi veliki urbani centri su nastanjeni «seljacima» sa svih krajeva planete, od afričkih džungli do sibirskih stepa i arapskih pustinja, izmešani sa autohtonim evropskim stanovništvom čija savremena kultura se pre može posmatrati kao moderna verzija kulture amazonskih indijanaca nego Evropljana iz vremena baroka ili renesanse. To defintivno više nije Evropa klasika u muzici, filosofiji, književnosti, itd… To je pre svega „koka kola“ džungla u kojoj nema određene dominantne kulture, a najmanje kulture tradicionalno hrišćanske Evrope. Naravno reč je pre svega o Zapadnoj Evropi na koju se naša kvazielita ugleda, dok je Istočna ipak još uvek većim delom tradicionalna i pored traumatičnog iskustva komunizma.Tako je ovih dana povodom 61. Međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu, masa sklona malograđanskom sujeverju po kojem se svi nešto klanjaju knjigama, a vrlo malo ih čitaju, počela da lamentira nad Sajmom knjiga koji je po njihovom mišljenju degradiran pojavom starleta, pevaljki, Šešelja, patrijarha Irineja, Kusturice koji je prošle godine otvorio sajam knjiga… I kako smatra ova pseudoelita, tako nagovestio propast tog Sajma a verovatno i kulture u Srbiji. Isključivost i elemente fašisoidne harange prema «drugačijem» ove lažne elite, najbolje se ilustruje u izjavi jedne od ženskih žrečeva malograđanštine – Vesne Pešić, o Emiru Kusturici i njegovom krštenju u pravoslavnoj crkvi, gde je Pešićeva u jednom TV nastupu 2007.  godine nazvala Kusturicu čovekom bez morala koga treba da je sramota što se krstio, te da bi trebao da napusti Srbiju i vrati se u Sarajevo. Bilo nas je sramota njene netrpeljivosti i agresivnosti. Tako je „krugdvojkaškoj sekti“, ovo što se ovih dana dešavalo na Sajmu knjiga svojevrsna jeres. Za njih je sajam knjiga nekakva sveta svetkovina, nekakva centralna „liturgijska“ manifestacija, koju su srpski prostaci, nacionalisti, seljaci i pravoslavci  upropastili svojom pojavom. Kako su se samo usudili, misle oni, da skrnave svetinju «hrama knjige» tako što će prodavati pljeskavice ili uzimati autograme od Cece, a da ne govorimo o žurkama na štandovima u kojima učestvuju rialiti TV «zvezde». Da se razumemo niti smo oduševljeni tim pojavama niti ih osuđujemo jer sajam je sajam – vašar pa makar i «kulturni».

Koliko je ovaj „krugdvojkaški kulturbund“ duboko religioznih korena, iz kojih se ne može iščupati – ma koliko to želeo, ilustruje i sam pojam sajma. Iako oni toga verovatno nisu ni svesni, ali sama pojava sajmova vuče koren iz srednjovekovnog crkvenog, religioznog života.

Reč sajam ništa drugo ne znači do crkveni zbor, (engleski: Fair, francuski: Foire, nemački: Messe, italijanski: Fiera) ili kod nas vašar (preuzeto iz mađarskog jezika vásár), pazar (od turske reči nedelja), ili panađur (od grčke reči  panegyris=svečani sabor); termin označava stalni organizovani skup prodavača i kupaca. Prvobitni sajmovi su se održavali u krugu crkvenog dvorišta, bili su vezani za neku religioznu svetkovinu, neki poseban crkveni datum, najčešće nekog lokalnog svetitelja ili pak hramovnu slavu.Tek krajem XIX i početkom XX veka sajmovi Zapadne Evrope izlaze iz crkvenog dvorišta i postaju gradski i sekularni sajmovi. Kod nas pak, u Srbiji, još uvek su veoma posećeni panđuri i vašari koji su i dalje vezani za neki crkveni praznik.Nemogućnost naše tzv. elite, koja voli sebe da predstavi kao liberalnu i «emancipovanu od religije», da izađe iz religioznih okvira i arhetipova, pokazatelj je njene neautentičnosti i  slabosti. Ma koliko osuđivala religioznost za fanatizam i isljučivost, ona upravo pokazuje sve to uz naglašen liberalni dogmatizam koji idolopoklonički gleda na «progres» «čovečanstvo» ili «demokratiju». Posledica ovog sektaškog i isključivog pristupa je sukobljenost sa realnošću, ali i sukob sa većinskom narodnom tradicijom i religijom, u našem slučaju sa pravoslavljem. Otuda kod tih malograđanskih misionara «modernog» stalno oponiranje pravoslavlju i nacionalnoj tradiciji, te agresivni pokušaji nametanja svog dogmatizma, kroz „misionarski“ poduhvat preobraćenja nacije. Oni veruju da će se to postići nametanjem tuđih obrazaca ponašanja i kulturnih matrica, no kad to doživi neuspeh onda samo «kunu» svoj narod jer je balkanski tvrdoglav i zaostao. Nije njima lako sa Srbima a ni Srbima sa njima.

Željko INJAC, Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

*