Željko Injac: Uskliknimo s ljubavlju Jeremiću Vuku…

0

Vera i politika

Mada je većina srpskih političara pokušavala da upotrebi i zloupotrebi pravoslavlje u političke svrhe, pre svega radi sticanja naklonosti religioznog dela stanovništva, koristeći se popularnošću vere i crkve, mora se priznati da niko toliko profesionalno nije ušao u ovu tematiku koliko Vuk Jeremić. Njegovi teološki traktati poput svetosavske besede su po kvalitetu iznad prostih i često suvoparnih popovskih beseda, gotovo na nivou diplomiranog teologa ili episkopa.

Mora mu se odati priznanje, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što je za razliku od svih prethodnih srpskih političara veoma ozbiljno shvatio značaj religiozne misli i  uticaja u srpskom društvu. Predstavljajući sebe kao dobrog pozavaoca teoloških tema pravoslavne vere, pri tom ne ulazeći u aktuelne podele i ne svrstavajući se uz određene struje, Jeremić se pokušava nametnuti onom delu srpskih religioznih glasača, koji do sada ni u jednom političaru nisu videli svog predstavnika, nekoga ko razume i njihove potrebe i probleme. Ako ništa drugo kao onog koji se predstavlja kao čovek koji je okrenut veri i tradicije. Čak i ako je možda nedovoljno simpatičan zbog naglašenog japijevskog imidža ili ako mu izostaje taj harizmatični deo, koji je veoma bitan u srpskoj politici, Jeremić to sve vešto nadoknađuje naizgled  dobrim poznavanjem tema o kojima govori.

64_2

Pre Jeremića, najviše su se Dveri, svojim poznavanjem religioznih problema i tema ali i posvećenošću tradiciji, uspele približiti tom delu srpskih glasača koji su bliski crkvi i crkvenom životu. Međutim Dveri su se u jednom momentu otvoreno stavile na stranu konzervativne crkvene struje i tadašnjeg raškoprizrenskog episkopa Artemija da bi po sagledavanju situacije koja je oštro podelila vernike, zamrzle svako dalje izjašnjavanje po ovom pitanju, ne želeći da izgube do tada ostvareni uticaj i na onaj liberalniji deo verujućih pravoslavnih glasača koji su im bili naklonjeni. Zbog svega toga su bili kritikovani od predstavnika sinoda kao oni koji podržavaju raskolnike a od artemijevaca da su ih napustili i da paktiraju sa «glavnom strujom». Ipak u većini članovi pokreta Dveri i danas stoje na konzervativnim religioznim pozicijama.

Sveti Sava Jeremić

Za razliku od Dveri koji religioznoj tradiciji pristupaju pre svega kroz prizmu nacionalnog identiteta, Vuk Jeremić (ili onaj ko mu je napisao tekst) u svojoj svetosavskoj besedi pokušava na jedan zaista pristupačan i savremen način da prevaziđe podelu na prvu i drugu Srbiju, na provincijalni i kosmopolitski mentalitet, upravo uzimajući Svetitelja Savu kao primer koji zaista nadilazi te podele, naravno ne upuštajući se u duhovnu dimenziju ličnosti Svetog Save već ga više predstavljajući kao tadašnjeg evropejca koji sjedinjuje svetsko a naše, nacionalno i evropsko, narodno i vladarsko.

Naravno da je Sveti Sava ovako predstavljen po meri Vuka Jeremića nešto sasvim drugo od istorijskog Svetog Save jer je sveden na zemaljsku dimenziju i predstavljen kao dobar diplomata, pravnik, prosvetitelj i vladar. No ta i takva percepcija Svetog Save lišena autentične hrišćanske i duhovne dimenzije, koja je upravo ono što daje svetost ovom svetitelju i koja je upravo ono čime svetitelj nadilazi ove podele, ne samo što odgovara liberalnoj i građanskoj glasačkoj mašineriji već na perfidan način podilazi i religioznim glasačima a zapravo im ne daje ništa bitno. Svima budi sve kako bi svakoga pridobio na izborima – tako Jeremić shvata jevanđelsku misao.

Zloupotreba crkvenih autoriteta

Vuka Drašković  je ’90-ih na sličan način eksploatisao religiozna osećanja Srba, pokušavajući da se predstavi kao veliki vernik i nacionalista, te je uspeo pridobiti za svoje političke ciljeve i određeni deo sveštenstva. Vuk je na  kraju svoju političko religioznu delatnost pretvorio u svojevrsno političko mesijanstvo («Vuk kao spasitelj Srba») koje naravno nije naišlo na prihvatanje i odobravanje od  strane višeg klira SPC te je usled toga odbačeni i rezignirani lažni mesija Drašković sipao salve uvreda putem svog časopisa «Srpska reč» na račun tadašnjeg patrijarha Pavla i vrha SPC. On je sebi dao za pravo da kao jedini «pravi svetosavac» (a koji je pri tom osudio protest protiv skaredne predstave o Svetom Savi) ocenjuje da li su Patrijarh Pavle i ostale vladike po njegovom merilima «zaista pravoslavni».

d3s_9526

U sličnu situaciju je dospeo ovih dana i Vuk Jeremić, koji je zloupotrebio fotografije i video snimke sa episkopom Porfirijem Perićem sa teološkog skupa u Trebinju za svoju predizbornu kampanju. Bitno je napomenuti da episkop Porfirije, naročito među mlađim naraštajima, uživa veliko poštovanje  kao duhovnik i kao episkop i kao veoma učen teolog. Episkop Porfirije je oštro reagovao na ovu zloupotrebu zahtevajući da se odmah uklone sve fotografije i snimci koji su bez njegove saglasnosti korišćeni u političke i predizborne svrhe. Sporne fotografije su isti dan uklonjene a Jeremićeva predizborna kampanja je dobila još jednu mrlju.

Vernici kao glasačko telo

Koliko je zaista veliko nepoznavanje crkve i religioznih prilika  od strane srpskih političara jasno je i iz ovog gafa internet tima Vuka Jeremića. Nažalost, pravoslavni vernici u Srbiji su i dalje grupacija koju niko adekvatno ne zastupa, čije interese i stavove gotovo da ni jedan političar nije ozbiljnije shvatao. Ipak, pomak je u odnosu na period komunizma što političari uviđaju potrebu da se i ovom delu stanovništva na neki način obrate i dodvore barem pred izbore. Istina to je uvek nekako izveštačeno i lažno i pre svega kampanjski u sopstvenom interesu. No i pored toga a evo i na primeru Vuka Jeremića, može se konstatovati da postoje ozbiljniji pomaci u tom pravcu. Glasačko telo koje predstavljaju vernici nije lako statistički izmeriti. Po formalnim statistikama najveći deo stanovništva se izjašnjava kao pravoslavci, dok je religioznih vernika koji upražnjavaju verski i crkveni život daleko manje. Ipak i taj manji procenat vernika, kojima se političari u poslednje vreme pokušavaju dodvoriti, nije zanemarljiv i u ključnim momentima mogu veoma lako upravo njihovi glasovi presuditi u korist ili na štetu nekog političara. Izvesno je da će i ubuduće, i pored sve vike o «svetosti» sekularne države, političari pokušavati pridobiti glasove vernika, no da bi zaista konkretno na tom polju nešto postigli, potrebno je mnogo više da se udube u ovu problematiku, ako već ne žele i sami da budu vernici te na direktan način saznaju ono što ovaj deo glasača zaista tišti.

trump_church_mtr1

Sa druge strane i pravoslavna Srbija bi trebalo da postavi pitanja političarima o onim stvarima koje njih interesuju i da na taj način prosude ko bi mogao njih da zastupa na političkoj sceni. Koliki je značaj vernika u politici pokazuju i izbori u SAD na kojima je Tramp pobedio između ostalog i glasovima vernika – katolika, protestanata i pravoslavnih. Oni nisu gajili iluziju da je Tramp i njegov tim «hrišćanski» ali su jednoglasno doživeli Hilari i njeno okruženje kao nehrišćansko i antihrišćansko. Stoga bi i u Srbiji u slučaju da postoji konsenzus među vernicima o tome ko je njima blizak ili pak za koga nikako ne mogu glasati postali i odlučujuća politička sila u društvu. To prepoznaju i političari poput Vuka Draškovića ili Jeremića ali oni i dalje ostaju na pozicijama manipulisanja verskim osećanjima, ostaju «vukovi u jagnjećoj koži».

Željko INJAC

POSTAVI ODGOVOR

*