Жељко Ињац: Застрашивање медија и гушење слободе изражавања тужбама

0

Феномен који код нас није довољно разматран ни у медијима ни у праву, дефинисан је у САД као SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation). Буквалан превод значи – Стратешке тужбе против учешћа јавности, термин је уједно и акроним енглеске речи „шамар“. SLAPP тужбе су усмерене на гушење слободе говора и ограничавање критике јавности усмерене на утицајне појединце, институције или компаније. Првобитно се термин односио на парнице између државе и појединаца о било ком јавном питању.

Циљ SLAPP тужби није правда, већ притисак на медије, новинаре, блогере и појединце, како би се сузбио њихов утицај у јавности. SLAPP тужбе су ту да цензуришу критике, застраше медије, блогере, новинаре и инфлуенсере на друштвеним мрежама и оптерете их бесконачним парницама, чији трошкови превазилазе могућности појединих медија или појединаца, те на тај начин угуше критике.

SLAPP тужилац не планира да добије парницу, већ свој циљ постиже ако тужени одустане од даљих критика или истраживања, чије објављивање не иде у прилог тужиоцу јер критикује његове активности или ставове.

Правни трошкови за процесе, који могу трајати годинама, поједине мање медије, блогере и ауторе критичких текстова, могу материјално толико исцрпети да просто одустану од критика и истраживања.

По правилу SLAPP тужитељи се не заустављају само на једној парници, него у жељи да ућуткају појединце и медије, нагомилавају парнице док год медиј или појединац не одустане од критике.

SLAPP тужбе последично утичу на целокупну медијску и јавну сферу, ширећи страх од бесконачних финансијски исцрпљујућих судских парница и значајно утичу на гушење слободе изражавања.

SLAPP тужбе су заправо злоупотреба правног система у сврху гушења слободе изражавања и медијских слобода.

SLAPP тужитељи не морају бити моћни или богати појединци или компаније које себи могу приуштити бесконачне судске парнице. Довољно је бити веома упоран и проналазити рупе у закону те то користити за обрачун са медијима или неистомишљеницима.

Најзаступљенији облик SLAPP тужбе је тужба за клевету.

Најбизарнији и уједно најсмешнији случај SLAPP тужбе одиграо се у Канади у Онтарију. Троје људи, од којих двоје тренера забавног парка Мериленд на канадским слаповима Нијагаре, након протеста и изјаве да су у забавном парку животиње занемариване, те да су од прљаве воде неки туљани ослепили, а делфинима отпада кожа у комадима, добили су низ SLAPP тужби. Једна од тих SLAPP тужби терети бившег тренера Фила Демерса да је покушао да украде моржа. Демерс се од овакве смешне тужбе бранио шалом да сумња да морж може да стане у његов стан на другом спрату и да има довољно обавеза с својим мачкама.

У САД у 28 држава су усвојени анти SLAPP закони, којима се спречава злоупотреба правног система у циљу гушења слободе изражавања у медијима и уопште у јавности. Окривљени у овим државама, који докажу да је у питању SLAPP тужба, обично добијају пресуде.

„Шамар“ тужбе су присутне и у Србији, али на њих домаће законодавство нема адекватан одговор, те тужитељи најчешће постижу своје циљеве, односно успевају SLAPP тужбама да утичу на критичко мишљење и истраживачко новинарство.

 

РТВ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*