„Земља живих“ враћа из пакла дроге!

"Земља живих" враћа из пакла

0

ПРЕ доласка у заједницу „Земља живих“ нисам имао никакву перспективу. Био сам избачен из куће, одбачен од рођака и пријатеља. Сада, после скоро две године проведене овде, живот ми се потпуно преокренуо. Обновио сам односе са породицом, старијим братом…

Тако, готово у даху, почиње своју исповест Ален (28) из Сомбора, који је због зависности од коцке одлучио да свој, али и велики породични проблем, покуша да реши у овом центру, основаном пре нешто више од деценије, под покровитељством манастира Ковиљ, и уз благослов владике бачког Иринеја.

– После 23 месеца у заједници, мисли су ми другачије него пре. Имам сасвим други поглед на свет. Овде сам спознао веру и схватио да живот може бити лепши и бољи, да су биле погрешне ствари које сам радио – каже млади Сомборац, иначе старешина колектива на ченејском салашу са двадесетак чланова.

Аленова прича о тешким последицама порока који прелази у болест зависности и настојањима да се извуче из свега тога, слична је исповестима осталих штићеника, углавном зависника од дроге и алкохола. Било је, како кажу, и неколико тинејџера на рехабилитацији од претераног упражњавања игрица на интернету.

– Пре него што сам дошао у ову заједницу лечио сам се од дроге више пута, али безуспешно. У породици сам имао све услове за нормалан живот, био сам и добар ђак, али дрога ми је упропастила живот – прича Ненад (37) из Зајечара и напомиње да је наркоман од 18. године.

У овој заједници је, каже, већ 27 месеци, а кад заврши тај програм нада се да ће наћи неки посао и успешно се уклопити у друштво.

– Ово је права сатисфакција за дрогу и било који други порок. Успео сам да нађем неки мир са самим собом. И вера је врло битан фактор – додаје Ненад, наглашавајући да је спреман да се суочи с проблемима кад изађе из заједнице.

И Марко из Младеновца истиче да њему и осталој браћи у заједници и те како прија молитва, која је према програму обавезна на почетку и на крају дана.

– Овде је много другачије него напољу. Нема свађе. Нико не може да поверује да је тако, ако се зна ко смо били и шта смо чинили – прича Марко. – Сад, кад видим своју мајку како се смеје, то ми даје снагу да истрајем. Схватио сам да може да буде лепо и без пића и дроге.

Марко, Ненад, Ален и њихови другови свакодневно устају у 6.30. Дан почињу духовном песмом и молитвом, а после доручка радно време им је од девет до поднева.

Затекли смо их како спремају дрва за огрев, уређују двориште, хране животиње на својој малој фарми. Извештили су се, поносно истичу, да месе хлеб и колаче, припремају храну, праве домаћи сок. То је део програма радне рехабилитације, али је битно и ради смањивања трошкова куће.

По подне се штићеници баве спортским и другим слободним активностима, а после вечере им је, како тврде, најбитнији део радног дана када у „искреном разговору“ скрећу пажњу на евентуалне грешке или бодре један другог.

– У нашој терапеутској заједници, у којој је боравак добровољан и бесплатан, рехабилитација се спроводи нефармаколошким методама, а основни циљ је постизање физичког опоравка, ментално стабилизовање и остваривање духовног баланса наших штићеника – каже за „Новости“ Андреја Јовановић, координатор пројекта „Земља живих“.

У протеклих 11 година у заједници је боравило више од 3.000 људи, а око 400 их је успешно завршило цео програм, који траје од две до три године. Од њих је, како додаје Јовановић, око 80 одсто данас добро и успешно су се интегрисали у друштво.

– Желимо да пробудимо личну одговорност штићеника у односу на проблем зависности. Да никоме не плаћају, него да се својом снагом боре за своје исцељење. Најважнија је лична воља и жеља да се уђе у програм – напомиње Јовановић.

ЧЕТИРИ ЗАЈЕДНИЦЕ

ЦЕНТАР за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију од болести зависности „Земља живих“ има терапијске заједнице у Ченеју, Вилову, Брајковцу код Лазаревца и у Крчедину (женска кућа), као и канцеларије у Новом Саду, Београду и Руми.

– У заједницу може да уђе свако ко жели, без обзира на социјални статус, верописповест или другу припадност – каже Јовановић.

САРАДЊА

ОВАЈ специфични рехабилитациони центар има споразуме о сарадњи са министарствима здравља и унутрашњих послова као и са Српским лекарским друштвом, а значајну подршку од градова Новог Сада и Београда.

З. Грумић, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*