Жене у Србији убијају као никада пре

0

Од почетка године, дакле у непуна четири месеца 2018, у Србији је од стране партнера или члана породице убијено најмање 16 жена, забележена су три покушаја фемицида и смрт три жене за које није могуће утврдити тачан узрок, показују подаци невладине мреже Жене против насиља прикупљених на основу медијског извештавања.

Само у априлу, који је тек прешао своју половину, пет жена изгубило је живот од стране партнера или члана најближе породице.

„То је јако узнемирујуће“, каже Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

„Тако да је сада последњи тренутак да држава изанализира шта нам се то дешава и да предузме мере и нешто уради што би могло да смањи тај фемицид. Али, при томе, мора да се утврди како се та убиства дешавају и у којим околностима“, наглашава Игњатовић.

Ова црна статистика је наставак прошлогодишње када је 26 жена убијено у породично-партнерском контексту, како је показала анализа медијских чланака.

[Све чешће насиље над женама алармирало је јавност па је донет Закон о спречавању насиља у породици, који је на снази од прошлог јуна.

„Закон о спречавању насиља у породици, као што му и наслов каже, је закон који треба да превенира насиље. Он није прављен тако да спречава тешка насиља и убиства“, каже Тања Игњатовић објашњавајући да је забуна која је настала у јавности најчешће долазила од државних функционера који су промовисали закон као решење фемицида.

„Он је прављен да полиција и друге институције у систему могу да препознају непосредну опасност да се насиље деси, да реагују тако што ће применити хитне мере. Повећан број пријављивања насиља ниског интензитета показује да закон има позитивне ефекте, да су грађанке разумеле да ће полиција реаговати чак и онда када није дошло до физичког насиља већ постоји претња или застрашивање, ломљење ствари“, каже Игњатовић.

Обезбеђење и полиција, нове мере после убистава жена
Уопште о насиљу над женама се у јавности пуно говори, а поготову када се на његовом удару нађе неко од јавних личности, као што се то догађа ових дана.

Наиме, естрадна звезда Наташа Беквалац пријавила је полицији злостављање од стране свог супруга Луке Лазукића. Медији тренутно су преплављени фотографијама модрица на телу певачице, те исповестима људи из окружења брачног пара, што је тему избацило у први план више него било које од забележених убистава.

Управо у данима када су објављени подаци о броју убијених жена од почетка ове године, потпредседница Владе Зорана Михајловић која се налази на челу Kоординационог тела за родну равноправност, изјавила је да је важно да се цело друштво окрене борби против родно заснованог насиља.

„Цело друштво – и влада, цивилни сектор, медији – треба да се укључи у борбу против насиља. То није само питање једног министарства, институције или једне жене која трпи насиље. Важно је и да медији не извештавају сензационалистички и таблоидно када се насиље деси“, рекла је Михајловић, отварајући конференцију Про-фемина.

А како се друштво понаша?

Декларативно су сви против насиља над женама а оно се дешава свакодневно, каже Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће.

„Ми смо научили да је жена неко коме се у овој држави мање верује, значи жена је неко с ким можеш да радиш шта код хоћеш или можда шта ти мислиш да је добро. Жене преко тога прелазе, сматрају да ће бити боље, с друге стране се плаше или их је срамота. И видите када су у питању убиства, углавном се тај насилник коментарише као добар, миран човек, добар комшија, а он сигурно то није био, него ако је неко то и приметио прави се да не види“, каже Станојевић.

 

И медији злостављају жене
Од убијених жена од почетка године њих шест је страдало од руке синова, унука или пасторка, док је десет жена убијено од стране супруга, партнера или бивших партнера. Проблем код насиља са високим ризиком је тај да што је насиље теже, мања је вероватноћа да ће жртве затражити помоћ јер су више застрашене, објашњава Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

„Из те позиције застрашености жртве су у већем страху да га пријаве и зато понекада остају невидљиве систему. Друга могућност је да када оне ипак пријаве насиље, систем не препознаје да се ради о озбиљном насиљу и озбиљном ризику да оно ескалира у убиство и онда реагује редовном процедуром. Трећа ствар која мислим да је проблем је да ми у листи ризика, које закон прописао да се нарочито морају проверавати, не постоји љубомора као озбиљан фактор ризика“, сматра Игњатовић.

ИМорали бисмо да повећамо знање о томе шта су фактори ризика за тешко насиље и зато се препоручује анализа случајева убистава да би се открило који су били фактори ризика, које су биле околности, где је систем погрешио ако је имао информацију о насиљу, објашњава Игњатовић. Она мисли да је неопходно и суочавање са контекстом који нормализује насиље и контекстом у коме нисмо способни да прихватимо одговорност.

„Kада имате земљу као што је Србија која је једну читаву деценију 90-их година била у рату, у подстицању и нормализовању насиља, а иза тога у озбиљном проблему да се суочи са одговорношћу и са насиљем, када затим имате контекст који је насилан, када имате контекст у коме можете да видите на телевизији насиље, у парламенту насиље, свакога дана насиље, па нема те осуде насиља или је она само декларативна, ви само нормализујете насиље и онда то још више застрашује жртве да пријављују насиље и још више чини систем отпорним на то да мора ефикасно и озбиљно да реагује на насиље“, сматра Игњатовић.

Декларативно се државни званичници залажу за нулту толеранцију према насиљу над женама. Да ли то води ка променама у раду надлежних институција?

„Видим у полицији доста промена, они се понашају неупоредиво адекватније него ранијих година“, каже Весна Станојевић из Сигурне куће.

„Међутим, ја не мислим да је то нешто што је достигло степен да је апсолутно добро. Није. И даље имате полицајце који се праве да не знају о чему је реч, а са друге стране имате и мали број обучених полицајаца по новом закону који је потребан да би се ствари брже и ефикасније решавале. Али између осталог то се односи на све надлежне институције, тужилаштва и центри за социјални рад“, наводи Станојевић.

И наравно, сада су већ стандардни постали апели да се насиље и насилници морају пријавити.

Хронологија фемицида у 2018. години

Према подацима које је Мрежа Жене против насиља прикупила на основу медијског извештавања од почетка године од стране партнера или члана породице убијено је 16 жена.

У истом извештајном периоду забележена су три покушаја фемицида и смрт три жене за које није могуће утврдити тачан узрок. У Мрежи Жене против насиља наглашавају да је најмање оволико жена убијено јер је могуће да нису сви случајеви доспели у медије, те да такође нема информација о томе колико жена годишње умре од последица дугогодишњег трпљења насиља.

— Првог дана ове године Б.K. (25) удављена је у Сегедину од стране партнера.

— Три дана касније З.Н. (85) подлегла је повредама, двадесетак дана након што ју је претукао пасторак.

— Двадесет четвртог јануара М.Ш. (64) убијена је ножем од стране унука у свом стану у Руми.

— Б.М. је убијена 5. фебруара ножем од стране бившег партнера у свлачионици на сеоском стадиону у селу Станишићи.

— Два дана касније А.В. (31) је убијена ножем од стране партнера), а потом спаљена у породичној кући у Смедереву.

— Дванаестог фебруара В.В. (54) убијена је пиштољем од стране бившег партнера у улазу у зграду у којој је живела у Београду.

— Истог дана у Kрушевцу је убијена ножем од стране супруга у стану Г.Ж. (60).

— Дан касније Б.Ј. (56) убио је ножем у дворишту породичне куће син у месту Пепељевац код Kрушевца.

— Двадесет трећег фебруара Ј.А. (68) у Трговишту претукли су до смрти синови.

— Четрнаестог марта Љ.М. (59) из Папришта код Пожеге задавио је супруг.

— В.Г. (56) из Kрагујевца је у њеном стану је 31. марта задавио партнер.

— Четвртог априла Љ.С. (82) из Параћина у породичном стану у усмртио је дављењем син.

— Шестог априла је М.И. (36) из Kладова усмртио ударцима чекићем партнер.

— Тринаестог априла Г.В. (59) из Остружнице усмртио је пиштољем партнер.

— Два дана касније Р.Ђ. (50) из Kуле усмртио је пиштољем партнер.

— Осамнаестог априла С.М. (94) из Радошева код Ариља чврстим предметом усмртио је син.

Слободна Европа

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*