Женски акт кроз историју: Порнографија или уметност? (ФОТО)

0

Постоји ли дефинитивна разлика између порнографије и уметничког акта? Некада је разлика била у идеализацији људскога тела, али како је модерна уметност срушила ту границу, шта нам преостаје?

У последње време се све више говори да ће Европска унија потпуно забранити порнографију. То је отворило дебату око тога шта онда радити са свим уметничким делима која приказују наге жене, а чине велик постотак експоната у галеријама широм света. Главно питање јесте: „Да ли је и уметнички акт порнографија?

Још од праисторије, уметници приказују голу жену, додуше као симбол плодности. Пример за то је Вилендорфска Венера, стара 25.000 година:

Актови доминирају у западњачкој уметности, а наслеђе су вавилонске, египатске и грчке уметности. Једина друга струјања долазе из Индије, а то су наглашено еротичне храмске скултптуре које су део целокупне индијске филозофије, из Јапана, где је постојала традиција заједничких купки, које су приказиване у уметничким дрворезима.

Слободоумна грчка култура позната је између осталог и по томе што слави људско тело, које представља чак и моралну вредност, због чега су чести прикази нагих атлета у слави и тријумфу.

Богињу Афродиту, ипак, приказивали су прекривену лаганим тканинама, док ту традицију није прекинуо вајар Праксителес (4. век пне.) створивши Афродиту Kнидску и тиме утемељивши нову традицију женских актова.

Kако је у Средњем веку хришћанство играло главну улогу, поставивши високе моралне стандарде, све телесно представљало је гријех, актови су били ретки, ако изузмемо приказе Адама и Еве, који су, приказани голи као симбол слабости, беспомоћности, греха и срамоте.

Ренесанса поново велича античку културу и враћа актове у центар пажње. Иако се још увек следи антички узор пропорција, унесено је нешто више сексуалности. Пример је Тицијанова Венера

tiziano---venere-di-urbino---google-art-project_14722205383

Барок нам доноси помало другачији приступ женском акту. Познате су Рубенсове Три Грације, крупне жене, тадашњи симбол здравља и лепоте.

peter-paul-rubens---the-three-graces-1635_14722205163

У осамнаестом и деветнаестом веку наставља се традиција актова, али се традицији супротставаљају нове уметничке школе које желе да прикажу људско тело реалније. Прва слика која је шокирала јавност својим реализмом, била је Гојина „Гола Маја“ из 1797. која, осим што је много реалнија од дотадашњих богиња и нимфи, узвраћа поглед посматрачу за разлику од дотадашњих стидљивих актова.

francisko-goja-gola-maja_14722204562

Чак 70ак година након Маје, ништа се није посебно променило у ставовима јавности и Мане је такође шокирао својом реалистичном Олимпијом.

edouard-manet---olympia---google-art-project-3_14722204431

Модерна струјања се све више одричу традиције и теже да прикажу наге жене потпуно природне, у интимном окружењу. Шиле, Модиљани, Лашез, Маилол, Матис… и многи други уметници су део свога рада посветили таквим актовима.

modigliani-nude-sdraiato_14722204993

Реалистичне слике стварне жене, ускоро потпуно замјењују конвенционалне актове. Члан Лондонске школе, Лукијен Фројд, која је стварала у седамдесетима каже: “Сликам људе, не због тога какви су, не баш упркос тога какви су, већ због тога какви су испали“.

benefits-supervisor-sleeping_14722203997

С развојем науке и изумом фотографије, стиже још реалнији приказ нагог женског тела, а данашњи уметници уопште не обраћају пажњу на идеале и традицију прошлости те посматрачу представљају голо људско тело у свој својој сексуалности, а можда и неугодности коју иста може изазвати у некима.

Перформанси, као уметнички израз, су идући корак у презентацији голих људских тела као уметничког ђела. Познати перформанс уметници, као Марина Абрамович, Ванеса Бикрофт, Kароли Шнеман и Томислав Готовац користили су и користе своје властито голо тело у свом уметничком раду.

Сексуалност јесте део уметничког акта. Kод посматрача ће акт узроковати еротичне осећаје, а ако их не изазове, ради се или о лошој уметности или о лажном моралу. Но постоји ли сигурна разлика између порнографије и уметничког акта? Некада је разлика била у идеализацији људскога тела, али како је модерна уметност срушила ту границу, шта нам преостаје?

Уметност може имати сексуалне садржаје, а да не буде опсцена. Упркос томе што постоје и доиста експлицитна уметничка дела, попут Kурбеовог Порекла света (слика која додуше није била намењена јавности) чини се да на самом посматрачу остаје као потпуно субјективан суд хоће ли неко дело доживети уметничким или порнографским, а тај суд зависи од времена у којем посматрач живи и од културе у којој се налази, односно од елемената који су утицали на развој његове личности.

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*